Delo

X Р 0 Н II К А 415 почињу се јављати први озбиљнији покушаји у такву поретку и поступку њених носматрања, који носе изразито систематско и методско обележје. Угод у такву покушају обележен је најновији научни снис II. И. Браунов-а, проф. универзитета у Петрограду: .. Погађање иромене времена но појавама свеглости у атмосферп". Главни смер иишчев био је поглавито управљен на то, да изнесе нред ширу јавност: шта је напме досад урађено у науци у иогледу на појаве еветлости у атмосфери, којс се сматрајукао изразити знаци наступајућих промена времена и у коликој мери може бити примењено њихово ближе познавање у практичким циљевима. Да ли такви знаци и њихова методска посматрања могу бити од какве вреднпстн или з н а ч ај а у п р ак тич н о м о д но с у с а т р а ј н и м о п а ж ањима нромене времена п, ако могу, онда у чему се они огледају, каке су дакле реалне природе. Лако је схватити, да не можемо у овој прилнци улазитп у детаљно расматрање таква истраживања; алн оно пптање, коме је номенути руски научник поглавпто посветпо свој рад, преставља необичан значај у свачијим интересовању, — стога находимо да неће бити без користи ако и у кратком ирегледу изнесемо најглавније факте оних напомена и посматрања, које имају еминентно ирактични значај. У почетку морамо поменути, да атмосферска «> и т н к а обухвата веома нространу групу појава свехлостн, а то су: облик небесна свода п од његова изгледа зависнн ирпвиднп размери небесних светила, провидност ваздуха, боја неба, разноврсни преливи боја којн се виде на небу у зору п вечери и који су познати под именом сунчева изласка или заласка, колути око небеских светила, миражн или «|>ата-моргане, дуге, треперање звезда и други знацн. Напред смо већ реклп, да се те нојаве светдостп находе у чврстој спони н ногодби сн физичкнм стањем атмосфере н да морају, дакле, битн внше пли мање узетп у рачун као мериторни знаци у наступању промене времена. У колико пак налична посматрања утврћу.ју такву ногодбу, го 1>емо се у објашњењу овога нитања зауставити само на онпм појавама светлости, које се могу лако н најобнчније заиазпти н поематрати.