Delo

VI А већ теку нове сузе Смрт нам Јанка нашег узе. Утрнула снажна рука Пера лака, пера вита, Српске књиге, српске прнче Вештака нам узорита. Паде јунак ретка дара Клону рука у гуслара Што је вазда весо, чио Српској мнсли предњачно. Е тако се ломе копља Најбољи нам наши штити А што срце српско тишти Све ће мање таких бпти! Јанка неста! Око српско сузе лпје Што је земља — земљи с’ дало, Српство га је оплакало. Ал’ остаје нешто више Што не може смрт да збрише, Сномен диван, спомен трајан За векове дичан, сјајан, А тај спомен то су: дела Впсер-цвећа неувела, Којим ће се ресит’ књига Док Србина једног траје Бптп нзвор српске мислн За нотоње нараштаје. Јанка нема — Србе брате, Поклонп се светлој сенп