Delo
196 Д Е Л 0 Као што се из овог нзрачунавања види, ако величину реалне праве ставпмо у суму иреалних и реалних тачака њених, онда величина једног истог растојања у дискретном простору добија различне вредности, оно дакле постаје у својој велпчини неодређено, што је очевпдно немогуће и показује само да је сама претпоставка, од које смо при одредби његове величине пошли, погрешна и немогућа. Ова неодређеност у одредби величине једног истог имагинарног растојања у дпскретном простору ишчезава потпуноако се величина реалне праве цени само по броју иреалних тачака које она садржи. За троугласту раван сл. 3. нмамо у овом случају: 1) 1АС = АС (пошто у овом случају реалне тачке не играју никакву улогу при одредби велнчине реалне праве, оне то не могу чннити очевидно ни код имагинарних правих, тако да се овде не може више правити разлика између имагинарног растојања 1АС и просте имагинарне праве АС), АС = ]/АА'- — А'С2 = = ][22 — I2 = |С§ (пошто је у овом случају АА' = 2 где 2 означава суму преалних тачака које се налазе између реалних тачака А, 0 и А', а А'С = 1 где 1 означава иреалну тачку која се налази између тачака А’ и С) дакле 1АС = ]/3 др» 2) ј АС = ——- (пошто је АС' = ј АС + 1СС’ = 21АС = 2АС), АС' = у АО'2 0’С'2 = ^421АС 2/3 Уз дакле Као што се вндн величина имагннарног растојања 1АС, одњ просте имагинарне праве АС, у оба је случаја иста, претпоставка од које се пошло мора дакле бити тачна, пошто је то оснм оне прве, која је немогућа, још једина могућа нретпоставка. То нсто показује п аналого израчунавање у квадратној равни сл. 4, где имамо: 1АС = АС = V АВ2 + ВС2 = УI2 +12 = У2 и . ,Р_ .с_ АС' _УАВ'2 + В'С'2 У 22 -(- 22 _^8 2 ~ 2 ~ 2 ~ 2 дакле за оба случаја за ЈАС нсти резултат. -Ка.