Delo

ЛЕГЕНДА СТАРОГА ЕГИПТА 201 У срцу Хорусову на ново се пробуди жалост за матером, чије је кости — због мнлосрђа, које је према робовима нмала — строги Рамзес сахранио међу робовима. — Чујем рзање коња — рече Хорус, пришслушујући; ко одлази у ово доба? — Главни министар, господару, наредио је да припреме коњанике, којн ће отићи по твог учитеља Јетрона. Хорус уздахну при помену омиљеног учитеља, кога је Рамзес прогнао из земље, што је у душу унука његова и наследника усадио мржњу према рату, и милосрђе према угњетеном народу. — А она светлост с ону страну Ннла?... — Оном светлошћу, о Хорусе! — одговори дворанин поздравља те пз манастирске тамнице верна твоја Береника. Првосвештеник је већ послао по њу чамац фараонски; а кад свети прстен заблиста на руци твојој, отворнће се тешка врата манастирска и повратиће се к теби пуна чежње и пуна љубави твоја Береника. Чувши ове речн, Хорус већ ни за шта друго не хте пптати; умуче и сакрн очп руком. Наједанпут хукну од бола. — 1Нта ти је, Хорусе? — Пчела ме уједе за ногу — одговори побледели царевић. При зеленкастом сјају месечеву прегледа му дворанин ногу. — Захвали Озирпсу! — рече — што то ннје паук, чији је отров у ово доба смртоносан. 0! како су ништавне наде људске према пресудама, које се не норичу... У том тренутку уђе врховнн војсковођа, и, поклонивши се Хорусу, рече; — Велики Рамзес, осећајући, да му се већ хлади тело, послао ме к теби са заповешћу: „Нди Хорусу, јер мене неће дуго бити на овоме свету, иди и нзвршуј вољу његову, онако као што сн моју извршивао. II кад би ти казао да уступиш Горњи Египат Етиопљанпма и углавиш с тим непријатељнма савез, извршп то, кад мој нрстен спазиш на његовој руци; јер кроз уста владарева говори бесмртнн 0зирис.“ — Нећу датн Египат Етиопљанима — рече царевић — али ћу углавптн мир с њима, јер мн је жао крвн мога народа; напиши одмах указ и нека га држп у руцн гласннк, да, кад заблиста прва зора у моју част, полети југу и милост моју однесе