Delo

210 Д Е Л 0 и да је мало енергије и жпвости полагано на тај предмет. Све анање које не беше језик или стил, језујите су обухватале именом учености, н зато су датн засебни часови, којп не беху саставни део редовнога наставног плана. Ови се предмети могаху управо учити о празницима читав дан, или су пх студенти учили као припрему за испитнвања. Ученост обухваташе ове предмете: арнтметику, историју, географију и елементе алгебре и геометрије. Да видимо сад дневни рад језујитскнх школа. Увоно је звоннло у шест и по, и ученици се постепено прикупљалн. У седам сви присуствоваху мпсп, а у седам и по почињаше дневни рад. После кратке молитве, учитељ се пео на катедру, а дечацп су говорилн своје лекције наизуст декуријонима, док је међутнм учитељ поправљао прикупљене задатке, а неке лекције н сам слушао. Од осам до девет прелажене су лекције пређашњега дана, и читано је ново градиво што је требало бити научено у току тога дана. У девет часова задат је кратак састав, који је морао бити написан, поправљен и преписан за време часа. Док су ученици радпли, учитељ би позивао слабије ученике и давао им посебна објашњавања. У десет је школа пуштана. Ученици би долазили опет заједио у један и по, лекције су опет испитивали декуриј ани, а учнтељ поправљао вежбањаПонављане су лекцпје претходно задате н нове задаване. У три би часа састав од пре подне учитељ поправљао и места су добивана и губљена. У три и по задавано би било домаће вежбање и дан би се завршио диспутовањем или изазивањем такав је распоред за понедељнике и среде, који су били чптавн школски дани. Уторак и четвртак су различити, иуједан од њих је по подне одмор. Петком је нарочита пажња обраћана на религијску наставу, а суботом би учитељ испптпвао све пређено градиво те седмице, са онштом утакмицом свпх ученика. То је бно редован распоред, алп је он био страховито прекндан нразницима и светковипама црквеним. Што је прво привлачило васнитанпке језујитама у Француској, то је била већа благост у дисцпнлини, поређепа са колежима университетскнм. Телесна казна не беше са свим укннута — њу су вршиле слуге, а не оцеви самп. — Али чедност и уверавање беху прописанп пре свега другог. У псто је време потнуна и апсолутна послушност тражена од деце. Друга особина у њнхову корнст беше пзолованост у коле-