Delo

ОСТАЦИ ИЗ СТАРИНЕ 13 због чега им је он неопходно потребан. „Они имају своје знање — а ја своје; — па смо квит!“ — тешти се он и обмањује самог себе. Али кад ступи међу њих, кад осети непосредни додир н уплив њихових мисли, тада се изгуби и клоне; насилно изведена одлучност и енергија стопи се и ишчезне и он се опет претвори у сићушног, бојажљивог и неурачунљивог за све „Цинцу“! Због тога осећаше неку привременост свога положаја, и та помисао уливаше му страх, који изазпваше вечито кукање у друштву, у кући. У његовим говорима простираше се пред свима једно вечито немање, неизмерна оскудица свега и свачега; он иђаше у излизаном капуту, отрцаним панталонама, пропалим ципелама; а на глави му се црвењаше згрчен, стари фес. Шеф га пита: — Зашто идете тако одрпани? Како вас није стид? А он се сав згрчи и завуче у капут, руке држи на прса и бојажљиво, са стидом, одговара: — Не може се господине; велика фамилија! Нас је петнајсторо у кући, све на мој врат. Не достигне низахлеб!... Не може се!... не може се!... А шеф се тад мало замисли, заћута, погледа га, па не зна шта да му каже. А Јанаћко га гледа, а тај његов поглед блиста и трепери неизмерним јадом, болом и прекором. А кад му код куће, мајка или жена пребаце, како у кући ништа немају, како су голе, босе, гладне; и кад га запитају шта ради с платом, он онда, исто тако и пред њима бојажљиво, само у говор уноси н неки јед и горчину, па одговара: — Све што добијем, то вам дајем! Немам ја велнку плату, дају ми мало, као псу! А он их увек лаже за плату, говорећи да прима четврти део од онога, што прима. И што га они чешће питају, што му више пребацнју, он постаје неповерљивији ирема њима, обузме га некакав страх, помешан са мржњом; постану му одвратни, гадни; чини му се у тренуцима, да то све није његово, да је ту, у тој његовој кући, све пало, онако, изненада; те он зачуђено, са сумњом посматра те ликове и осећа у себи неку одвратност и накост. Стане тако пред децом, па их гледа, гледа, не трепће, пружа руку да их помилује, па је враћа натраг; а она, гола, боса, не нарањена ипак облећу око њега, хватају га за руке, ноге; об-