Delo

ОСТАЦИ ИЗ СТАРИНЕ 17 III Осетивши своју важност он осети и важност свега што има. Видећи себе да је потребан, осети да треба п њему неко да је потребан. И ту се изврши прелом. Он осети неку љубав према мајци, жени и деци. Гледаше их са више нежности, питаше са више срдачности и не дозвољаваше да трпе, као што је до тада било. Осетивши да је тако потребан земљи којој служи, он са више вере гледаше у своју будућност, па се више и за њихову бринуо. Све своје осећаје, сву своју душу он је пренео на њих; за дужност је оставио само толико, колико је потребно да се може радити. А радио је преко воље, усиљено, са немарношћу и охолошћу; тако, да се вечито осећао застој у његовом раду и да је због тога често добијао пребацивања, на која је он ћутао, слегао раменима и одлазио, не трудећи се да то поправи. Кад му шеф пребаци, он одговара хладно, гледа га опет укочено: — Ја боље не умем; ако ко уме боље, а ви му дајте! А зна да то други не уме, па се осети поносит, те постаје још више уморан. Ашефгагледа зачуђено, па кад му јеједном тако одговорио, он му подвикну: — Ако ви не знате боље и брже да радито, онда вас молим да ништа и не радите! Јанаћко се замисли при овој претњи, па од тада мало убрза, и осетивши у себи моћ, да и брже може, он постаде још упорнији и пакоснији. Паона његова дотадања укоченост, која изазиваше сажаљење, сад доби неки чудноват вид који се преламаше између смешног и нејасног бола. Укочени поглед, проткан усиљеном одважношћу, самопоуздањем и строгошћу, одаваше у себи трагове старе понизности, и то се све мешаше, преливаше и стапаше у нешто неопредељено, а у исто време смешно и жалосно. Он осећаше у себи да треба да да видна израза својој важности и труђаше се да то учини, не знајући начпна. Час мишљаше, да треба нретераном строгошћу, час милошћу; његова вика у осуству шефа разлегаше се по ходницима и собама и изазиваше ћутање свију осталих, са пеким чудноватим гледањем; па се та вика после разлегаше грохотним смехом и онда он, укочен за својим столом, гледаше све редом Дело, књ. 35. 2