Delo

18 Д Е Л 0 и мншљаше о величини свог ауторитета, чудећи се зашто се они не смеју, кад се он смеје. Знајући за празнину у својим мислима и знању, он је гледао да то паралише или кобним ћутањем и презриЕим окретањем главе, или досадном впком и упућивањем на дужност, или лудим смехом, коме се они чуђаху. Сви напори н тежње, да оличи у себи нешто што други немају и незнају, ломљаху његову снагу и он често пута, заборавнв на ту тежњу, осети у души стару млитавост и понизност, и тада за кратко време трчкара око сваког, пита, нуди; па на један мах, сине му варница новог положаја и он се у тренутку истргне из те клонулости н млнтавила, заузме достојанствен ноложај тела, п онда грми, треска, не знајући ни сам шта хоће ни шта тражи. — Каква је ово напаст? — питају неки. — Будала! — одговарају други и слежу раменима, па ћуте и гледају га. А он тумачи то ћутање и гледање као страх од њега, па још више осећа у себи да треба да да маха својој бујности, те да се својом виком и треском наплатн засвевреме претрпљеног понижења и пада. Само се по неки пут чуди, за што они, поред свег страха, који осећају од њега, ничнм видним то не показују. Нема устајања при његовом уласку и одласку, нема понизног поздрављања на улици, нема сачекивања при изласку нз канцеларије, нема тежње за његовим друштвом; ничега нема, а то му је све тако потребно, па зато и чудновато, јер се он двадесет година осећао пред другим понизан, на сад то треба и према њему да се показује Не, ничега нема; празнина, неизмерна празнина у свему што може да задовољи његову сујету; самоћа, вечита самоћа; нигде одзива ни од кога, све сам, вечито сам, избегаван, остављен. Њему то дође чудновато. Не умеде да се нађе у том иоложају, да иротумачп то избегавање. — Шта им значи оно ћутање? — мишљаше он. Услед чега оно потиче, ако не из страха? Нашто су њихови погледи на њега управл>ени тако зачуђенн при оној вици? — Никако он то не разуме п не иојима. Обузнма га гњев н стнд. Да може само на то да их натера, и тада да се нонне на ону висину, за којом он толико жудп. „Да оће онн свн да скачу, кад он улази? 0, колико би тек тада било за њега задовољства! Али ничега нема. Он их пресеца својим оштрим погледи.ма прн улазу н излазу из канцеларије,