Delo

КРНТИКА II БИБЛПОГРАфПЈА 413 и Херцеговиаи (где Вајсбах без сумње мисли на католике и православне ових земаља). Највећи проценат (41-3%) има мрку (кестењаву) косу; па онда плаву, где треба мислити у опште на отворенију боју; црне пак власи нешто су ређе (8 9%), а риђа велика реткост. Кад се по природатој табли срачуна излази да има више лица затворене власи (бО’3%), него отворене (28-3%), а слично је у Босни, Херцеговини, Далмацији и Нстри. Очи су им већииом мрке (Зб’8%), онда плаве (24"2%), грахорасте (17*7%), грахорасто-мрке (12*2%), зелене (8 8%). црне већ мање (Г2%), а жуте само 0-03%, а.1и при свем том они имају вигае очи отворене боје (4Г9%) него затворене (37%), и најмање је заступљена мешовита боја 21%. Ио очима Славонци и Хрваћани више се приближују Истранима а мање Бошњацима, Херцеговцима и Далматинцима, јер наш народ из све три ове области има већи проценат затворену боју очију. Код већине је боја коже бела (47'б%), па помрка (40%), а жутљикава и мрка излазе са процентом по 6 2. Према овоме код Славонаца и Хрваћана преовлађује кожа отворенс масти. Вајсбах има нарочит начин о одређивању типова, у који ми за овај мах нећемо улазити. Само ћемо навести да он налази да је најјаче заступљен загасити тип, па се за њим ређају остали. Код Босанаца и Херцеговаца тип је још загаситији, а код Далматинаца најзагаситији. Највећу дужину главе просечно је одредио на 183 тш, а из целог испитивања излази да Славонци и Хрваћани у овој мерп нешто премашају своје саплемепике у Босни и Херцеговини, а исту дужину имају као Малоруси у Русији, јер код Малоруса у Галицији и Ердељу друкчији је пречник. Највећа ширина главе износи просечно 1б7 тш., а код Босанаца и Херцеговаца мање (1 бб тт). Обадве горње мере дају индекс 8б7, према чему Славонци и Хрваћани показују највећу брахикеФалију од свих Словена; а оволикн је исти индекс и код Босанаца и Хрваћана. Што се тиче мерења на глави, Срби се од Хрвата једва у чему разликују, а кад би се имао још већи број лица на расположењу при мерењу изишло би свакојако да разлика и не постоји. У овом Вајсбахову раду има нешто што ме буни; а то је, да ли је он све католике славонске рачунао у „Хрвате“, а изгледа ми да јесте а то је крупна паучна грегака, која и саму вредност ове расправе побија јер је добро нознато и по историским подацима о