Delo

414 Д Е Л 0 тамошњем насељавању да су Шокцн Срби. Да је Вајсбах побркао католичку веру са Хрватском види се по страни 109. овога чланка, где се „Хрвати* поред Срба помињу чак и у Босни и Херцеговини што не постоји! Г. Вајсбах је признат као врло савестан и прави научник на антрополошком нољу, па му ову погрешку у националном погледу не треба за зло узети, него као једну случајност, о којој он није бпо на чисто, јер он се никад није бавио општом етнограФИЈом него само антропометријом. Др. Сима Тројановић Увод у изучавање руског језика с нарочитим обзиром на школе и самоуке. Написао Павле Ј. Мајзнер. У Београду, 1904. вел. 8-а, стр. 80. Поред пеких „практичних“ граматика и рђавих примера за изучавање страних језика, ми смо ево добили и једну књигу у којој се доста опширно износи метод за изучавање руског језика. Како се код нас ретко ко бави овим питањима то ће књига г. П. Мајзнера изазвати мало више интересовања за питање о методима за изучавање туђих језика у опште, и то ће бити од користи. Као што је познато, тући се језици уче из два разлога: прво, ради лингвистичких испитивања, дакле ради самог језика, и друго, ради лигературе. Г. Мајзнер није о томе ништа споменуо, и, можда, мисли да је свеједно, да метод мора бити исти. Да метод не мора бити исти, врло је појмљиво, и зато ћемо ми схватити жељу г. Мајзнерову као жељу да, као методичар, да уиуства за изучавање руског језика опима, који хоће да се користе богатом литературом руском. Пре свега ми морамо замерити г. Мајзнеру што спомиње „самоука". Зпа се да је апсолутпо немогуће да неко научи стран језик, а најмање руски без учитеља, без потребне коптроле у раду. С тим се слаже и сам г. МаЈзнер па ипак непрестапо, на свакој страни, говори о самоуку. Ради коптраста вреди споменути речешшу „Књнга никад не може замепити учитеља* (стр. 3.) н свести издатке за по-