Delo
БЕЛЕШКЕ КЊИЖЕВНОСТ Јбкге — (1900—1905) од 2о1ке К\ е(1ег —Је1о\тнко\'е. Ова спмпатпчна збирка прпча г-ђе Је1оузкоуе појавпла се пре кратког времепа. То је најповпјп њен рад, којп нам даје могућностп п права да се падамо, да ће опа п даље са досадашњом прпзнатом љубављу радптп па лепој књпжевностп. Г-ђа је Словенкпња, те су пам п зато њенп радовп врло мпли п увек добродошли; тим пре што она ппше на два словенска језпка: словепачком и хрватском. Наше симпатнје п радост повећавају се још п због тога, што се Софка сопственпм трудом п напорпма од једне обпчне раднице самостално развила, одбацпла све предрасуде, које жену у дапашњем друштву прптпскују п освојпла врло угледно место у књнжевпостп као духовпта списатељка. У „Искрама" је сакупљепо петпајест песама у прозп, од којпх су седам паппсапе хрватскпм а 8 словеначкпм језпком. „Искре" пнсу у правом смпслу прпче, већ рефлекоје, слпке, скпце, цртпце, душевне опсервацпје, једном речп праве нскре, пуне фпнпх пспхолошких опажања, што све укуппо чппп да на чптаоца утпчу као фипп, благп п свежп мприс прпродпога пољског цвећа или као ћарлпјање лаког, једва прп> гног поветарца. кога покаткад не можемо довољно да се падпшемо. Не може се рећп да су мотпвп увек пзврспп, алп је обрада увек безпрекорна п пзредпа. Нежан п мек песнички стпл, дубока п пскрепа осећања пзједначују госпођпне „Искре“ у прозп са најлепшпм лнрскпм песмама (Појет). У „Иверју“ нам пзпоси г-ђа Софка врло суптилне, тачне, занпмљпве п пнтересантне моменте п особипе човечпје душе. Њена опажања су врло тачна п орпгпнална. Она не пзучава целпну људске душе — опај сложепп проблем, но само поједпне манпфестацпје њепе. Човек чпсто не зпа чега код ње управо пма више: да лп леппх поређења п вернпх оппса плп духовптпх п нимало успљених места. У „Кајну“, у облпку легепде пзнесен је на прплпчно фаптастпчан, али врло леп иачпп развптак људског 1 Ко од писаца илп пздавача жели да му се дело прикаже у овоме лпсту, међу белешкама илп међу рефератима, пека пзволи свој сппс илп своје пздање послатп уредппштву овога листа. Дело, књ. 35. 27