Delo

108 Д Е Л 0 што је госпођа Броничова осећала воље да од Полањецких дозна подробније о последњим часовима старога Завиловскога. Марини је била врло занимљива госпођица Ратковска те је узе у своја кола, те се деси оно што се често у свету догађа: да ова млада жена п девојка осетпше неку узајамну привлачност. У сетним очима госпођице Ратковске, у њихову изразу, у њеном лицу, „мирну“ како се изразио Швирски, било је такога нечега, по чем је госпођа Марина на први поглед познала и погодила да је то нека несмела природа, навикла да се повуче у се, али природа нежна н осетљива. С друге стране опет Ратковска се толико наслушала од младог Завиловскога о Марини (а наслушала се због тога што остале даме у летњнковцу Основских нису радо пружале ухо похвалама другпх) да, видећи по њеним очпма заинтересовапост н симпатију, на које по својој сиротињи и осамљеностп није била навикла, пристаде уз њу свом душом н срцем. На тај начип дођоше до Бучника већ као добре познанице, и Швирски, који приспе са Полањецким, Основским и Коповским није морао бити много проницав да погоди да ће суд Маринин о Стевкп бити на њену корист. Нпак је хтео да чује тај суд. Марина стаде показивати гостима свој нови стан, који ће постати и њихова својина, пошто се Полањецки већ био решно да купи Бучинек. Разматрали су нарочито парк, у коме су биле необично старе беле тополе. Користећи се тим прелажењем Швирски узе Марину под руку и при иовратку кући, кад се друштво разишло но разним алејама, упита је навалично: — Па, госпођо, какав је први утисак? — Не може бити лепши. Оно мора да је особито нежно девојче! Потрудите се да је упознате. — Ја! А нашто то? Ја ћу учинити да изађем са бојом. Зар ви мислите да нећу то учпнити? Само под условом: још данас и то у Бучнику. Немам ја већ времена да расматрам и да се размишљам. У тим стварима мора човек бити ризика. Данас ћу изаћи са бојом тако, као што ту пред вама стојим. Госпођа Полањецка се стаде смејати мислећи да се он шали, а он одговори: — И ја се смејем, нема у том ничега тужнога. Не мари ништа што ће бити баш на дан погреба старога Завиловскога; ја нисам човек од предрасуда. Чак на против, у нечем јесам и ето верујем да ће све бити добро што пође из ваше руке.