Delo

\ 110 Д Е Л 0 сте слушули о том... Алн не! Нисте могли слушати, јер нисам нигде и ником о том говорили., даје од мене само завнсило да ја будем Јелена матп. Дванут ме тражио, и оба сам га пута одбила. Ценила сам га и волела и сувише, али ћете разумети да младост тражи друго нешто, оно што сам нашла у мојем Теодору... 0, да! Једном је то било на Исхији, а други п,ут у Варшави. Овога је то веома болело — али шта сам му могла учинити? Кажите право? Полањецки нпје пмао ни најмање воље да одговара на то ни искрено ни неискрено: шта би учинио даје било на месту госпође Броничове, те рече: — Ви сте вероватно желели да ме што питате? — Да, да! Хтела сам вас питати о његовим последњим часовима. Јелена рече да је брзо свршио, али вн као тако близак сусед, мора да сте га погодили, можда сте упамтили шта је говорио, можда знате какви су били његови иоследњи смерови и мисли. Немам у том никаквог нарочитог интереса. Нема створења које би било мање лично незаиитересовано. Не знате ви Линету! Али стари ми је обећао да ће младому Завиловскому оставити своја добра у Познању. Ако није одржао обећање нека му шГоспод опрости као што му и ја праштам. Истина имање не значи Бог зна шта. А и ко је дао бољи пример како се не гледа на имање, него Линета. Да није тако, она не би одбила такве партпје, као што су били Јао Колимасао, или господин Канафаропулос. Ви сте зацело слушалн о господину Уфињском. Он је такође тражио Линету. 0, драги господине, ако је нко ишао за имањем, ми баш писмо! Али не бих желела да моја Линета икада помисли да је штогод жртвовала, јер онако међу нама речено она ипак жртвује, а ако узмемо како осталп свет цени, жртвује веома много! На то Полањецки, како га је Бог дао жустра, а наљућен последњим речима госпође Броничове, одговори: — Нити сам познавао маркиза Јао Калимасао, нити тога господина Канафаропулоса, али у овој ствари ове титуле звуче ми мало чудно. Допуштам да госпођица Кастели полази за Завиловскога из љубави, али је ту пскључена свака жртва. Ја сам, госпођо, човек отворен п говорнм онако како мислим. Да ли је Завиловски и практичан човек, сасвим је друга ствар, али Завиловски