Delo

НОРОДПЦЛ ПОЛАЊЕЦКНХ 1 11 не зна и не пита шта доноси госпођица Кастела; вп потпуно видите шта он уза се има, баш и у том светском погледу. — Па ја видпм да ви и не знате да Кастели воде порекло од Марина Фалијера... — Зацело, госпођо, нити сам ја то слушао до сада, нити ико живп. Рецимо да за мене и за вас такви погледи немају значаја, кад сте већ и сами рекли: како госпођнца Линета чини жртву по том како то свет сматра, ја ћу бити тако слободан да вам опоннрам и да вам речем како су, не говорећи о таленту Завиловскога, они једно за друго партија. По његову гласу и лнцу могло се видети: ако госпођа Броничова не би остала на том, што јој је он рекао, дајеготов био да говори још отворепнје; алијегоспођа Броничова имала више стрела у својехМ тоболцу, те одмах шчепа руку Полањецкому, протресе је јако и повнка: Ах како сте ви добри, кад се тако силно заузимате за господина Пгњата, и како вас само за то волим! Али протпв мене њега није потребно бранити, јер сам н ја веома заволела њега, као да ми је рођени син. Кога ја имам на овом свету до њих двоје, а ако распнтујем: да ли не знате о каквом било распоређењу, које је учпнио стари са имањем, то једино из љубави према Игњату. Знам да старн људп радо одлажу и одлажу, као да би се тпме могла и смрт одложити. Али, господине, смрт се не може одложити! Не, не! Само Јела неће учинити ништа са свима тим милијунпма!... док Пгњат!... он би могао тек раширпти крила... Мени и Лппети сталојепре свега до његова талента. Али кад би било што од онога. — Шта вам ја могу рећи — одговори Полањецки. — Да је стари мислио на Игњата то је за мене ствар несумњпва, а казаћу вам и зашто. На неких десетак дана пре смрти наредио је да се донесе неко старо оружје, да ми га покаже, при чем се окрете ћерци и чуо сам да јој је овако говорио: „Ово не вреди у тестаменту помињати, али после моје смрти подај то Пгњату, теби на што ће“. Из тога изводим да је већ или поменуо што у завештању за Игњата, илијеотом мислио. Више ништа не знам, јер га нисам ни питао. Ако буде каквог новог завештања, за дан два знаће се, а госпођица Јелена зацело га неће скрити... — Познајете ли ви добро ту честиту Јелену? Али, да, да; ви је не можете знати као ја, аја за њу могу јамчити. Немојте