Delo

ПОРОДПЦА ПОЛАЊЕЦКПХ 121 мене, мој зет је био свемоћним у Украјини, а откуд су Броничеви, ви лепше знате од мене. Ја нисам ни покретао то питање, али, кад смо овако сели, можемо да говоримо отворено. А ви знате и о Кастелима. — Кастели воде порекло од Марина Фалијера — повика разјарено Броничова. — Драга тетко, напомињнм ти да смо сами. — Али зависило је само од Линете да буде грофпца Колимасао. — „Ба У1е рап&1еппе!“ — одговори Основски. — Бнате ли ту оперету? У њој има и адмирал од Швајцарске. Госпођа Анета се тпм жестоко забављала. Али Основском дође криво што је у својој сопственој кући додирнуо немиле успомене за госпођу Броничову, те додаде: — Али нашто све то? Ви знате како ја Линету силно волим и како бих желео од свег срца да се она покаже згодна за тог Игњата. Тим се сипало уље на ватру. Кад чу такву хулу, госпођа Броничова изгуби оно хладнокрвности што је још држало те повиче с новом силином: — Линета? Да се покаже достојна Пгњата? Једнога... На срећу уђе госпођа Машкова те прекиде даљи разговор. Те ти Броничова умуче, као да јој се отсече језик, а Анета одмах стаде питати госпођу Машкову шта је с осталим друштвом и где пх је оставила. — Господин Коповски, Линета и Стевка остадоше у баштн. Њих две сликају а господин Коповскп је забављао нас — одговори госпођа Машкова. — А чиме? — упита госпођа Основска. — Разговором — и баш смо се насмејалн до миле воље. Причао нам је како је неки господин Виж, знаменити хералдичар њему опет причао: како има једна породица пољска чији је грб „столове ноге“. — Зар само једна?... — промрмља весело Основски Коповски су зацело такви. — А и Стевка остала у баштн? — упита госпођа Анета. — Да. Заједно нешто сликају. — Хоћеш ли до њих. — Па, хајд.