Delo

ПОРОДНЦА ПОЛАЊЕЦКИХ 123 глупака силап сууплив ималинаову девојку крви нталијанске на пола. Свако влакно из његове браде имало је за њу неки нарочитп неодољивн чар. — Да ли вн опажате да нас од неког времена пазе као ни на кога другога — одговорио је даље Коповски. Она се правила као да пе чује него је н даље гладила своје лице дувањаром а кад је нриближи чак до уста рече: — Ала ова кожа лепо мнрише! Видите само како прпјатно! Коповски узе дувањару али је притиште на своја уста и поче полако љубити оно место што је било на њену лицу. У тренутку настаде међ њима тајац. — Морамо пћи одавде — рече госпођица Кастели. Узе саксију са каћунком и хтеде је метути на степенице од стаклене баште, али то није могла учинитп јер не беху водоравне. — Допустпте да ја! — рече Коповскн. — Не, не! — одговори она. — Пашће па ће се разбити. Говорећн то она узе саксију обиђе ступњеве и оде на другу страну, где је између њих п дувара био узани пролаз, Коповски пође за њом. Она се тамо попе на једну гомилу опека мету саксију на највншн ступањ, алн кад хтеде сићи стаде се рушнти она гомнла опека под њеним ногама и она се стаде нијати. У томе баш тренутку Коповски који је стајао иза ње ухвати је око паса. — Шта радите то! То није лено! — поче она шаптати а груди јој се стадоше надимати, те њен топао дах купаше његово лнце. У место одговора он упи своје бркове у њена уста. Одједаннут, она обви своје мишнце око његова врата и не дишући, несвесно стаде љубпти његова уста. Овако занесени нису ни оназили кад се Осповски вратио кроз отворена врата спшао по мекој тли на стуСје н гледао их блед у лицу као крпа од силног узбуђења. (Наставиће се)