Delo

X Р 0 Н И К А 125 Поред све своје оригиналности у идеји, Рачки је, као и остали хрватски сликари сувпше конвенцноналан. Он је васпитан на пзвору западне културе, папојен идеализмом немачке, вагнеријанске и беклинске поезије која се битно разликује од наше народне словенске (јер јој корен није у народној поезији), те је и њега занела ова струја и он тамо тражи хране своме песничкоме духу. Словени потребују велпке таленте и геннјалне духове, који ће бити носиоци њихових ндеја и тумачи народне поезије. Срећна је појава оваких младих идеалистичних талената у доба данашње хипер-реалистичног н декадеитског идеализма, као што су Видовић, Мештровнћ, Рачки, који своје истините идеје, створене на поетској основици, изводе из ове свакидање реалности. Замисао Рачког да илуструје велику класичну поему Дантеову, колосална је и пуна крепког самопоуздања и песничког полета. Цртеж је слабији и њему се може много што шта замерити. Онај снажни, темпераментни и изврснн пленериста у својој слицп „На Кордуну" п „Пре одборске седнице“ с прве југословенске изложбе, наш стари познаник Ото Ивеховнћ, појавио нам се сада много слабији, нешто усиљен, конвенционалан и једнолик. Необјашњено нам је, откуда код њега онп слатки зеленкасти тонови баш тамо где је он бпо енергичнији, као на слици „На Кордуну“. На обема сликама „Крајолик-а“ осећа се опет нека разнеженост. На слици пак „Косци“ има врло лепих и енергичних тонова, ту је сунчано осветљење на пшепичном жутилу и на белим фигурама сељака-косача нзведено са неколико снажних потеза врло лепо. Унутрашњост једпог сеоског дома, и једног дворишта калуђерског манастира две су врло лепе слике и одличпе студије; на слици „На огњишту“ веома су ленн тонови чађавих зидова и гредица. Ивековић нам је овога пута дао и три добра портрета. На једпом портрету веома је лепо и пластичпо пзрађена једна округла мрко-црвена столица са сребрном табакером; она је израђена тако пластично да се чини као да излази из рама полу-фигура једног младог симпатичног човека наваљена на неукусно шарени дивап, изгледа само као потребна позаднина овој столици п њеној скупоценој табакери. Овако добро — право уметнички — слнкану мртву природу