Delo

ЗНАЧАЈ КУЛТУРНЕ БОРБЕ У фРАНЦУСКОЈ 165 множећи се и јачајући вољом ослобођених робова, одлучује се на важна и велика дјела. Овагоднна,1 годпна хиљадуидеветсточетврта, живијесвједок те моћне акције, којој је па челу егзекутиве данашње министарство Емила Комба. Ну не треба мислити, даје триумф младих воља достигао своју мету. Јер није лако искоријенити старе навике, које су се укорјениле, прелазећи с кољепа на кољено, и заточиле разум и вољу још многих индивидуа. Али ипак, ова година даје врло видан и значајан плод тог тешког рада. Она приведе к дјелу санкционисани закон о укидању конгрегација, онапружа ловорвијенац народном учитељству, прекида везе с Ватиканом и она довршава гроб ултрамонтанској идеји. Успјех 1904-е подмлађује дух прогреса, који ће, тако нодмлађен, да настави борбу двоструком снагом и да извуче пошљедње перо из старих крила мрачњачког духа. II Кад се укоријени неко мишљење, тешко га је угушити. А и ако се угуши, не значи, да је искоријењено. С тога је и .јасно покоје назадно мњење и код појединих већнх људи. С тога је и схватљива њихова борба против рушења многих мрачњачких идеја и против укидања опасних установа. Отуда долази и мишљење академичара Ф. Бринтијера, које на челу ове расправе наведосмо. „Католицизам, рече, тоје Француска, — Француска, то је католицизам. Француз, који би урадио што против католицизма, урадио би и против величине Француске; и обратно, све што ради у интересу католицизма, то ради и у пнтересу Француске.“ 0 колико нелогичности и колико неистине у овим ријечима! Тим више, што се католицизам хвата народности. онда, кад хоће да ојача своју акцију. А кад му то није нужно или кад му је то немогуће, онда гњечи народност н често пута окреће копље нротив ње. Пошљедњих деценија ХУШ-ог вијека виђе многе Французе-клерикале и многе заступнике Римске Дркве у војничком табору аустриског ћесара и пруског краља. 1 Овај чланак написан је 1904. године.