Delo

166 Д Е Л 0 А цјелокупна историја Западне Дркве је живи свједок непријатељског расположења римске цркве наспрам националне свијести. Но тог свједока тешко назире кратки вид и тешко га схваћа затворени ум. С тога је и разумљив аутоматски пристанак на Бринтијерово мишљење многе француске душе, која се дави у мору клерикалних софизама. С тога је и схватљиво, да још има, у француском народу, приличан број присталица уз католичкоклерикалну странку, која се појављује и у лажном виду националне странке. Националиста у Француској, значи прво католик — клерикал, онда тек Француз. — Ви нијесте Французи, са правом им довикују републиканци, ви сте Римљани. Ваш је патриотизам лажан и лабав, ми га не требамо. Наша покољења треба да су на првом мјесту патриоте и људи, а вјеру нека сваки слободно исповиједа, коју хоће; јер смо сити католицизма, који је незаконито узео монопол правде и истине, претворивши га у неправду и неистину. Сити смо католицизма, који је толико вијекова гњечио наш народ, остављајући га у мраку незнања, угушујући му политичку и економску слободу. Француз и католик није једно исто. Патриотизам француски је антипод фанатизма католичког. Цпљ католизма и циљ француски потпуно се разилазе. Католицизам тежи за универсалним господством, француски патриотизам се тог гнуша. Римска Црква је мајстор троструког ј арма, подкојимјечи људскобиће: онаубијаразумивољу, злоупотребљујућисвој ауторитет; она гњечи слободу народних права, злоупотребљујући незаконите привилегије; она замотава у црно благостање народа, злоупотребљујући измамљени и отети капитал. Римска Црква и Народ, то је крволочни тиранин и снутани роб. И она, као така, не устручава се, да, тобоже, замјењује своје принципе са прпнципима, који не иотичу од ње. То јест, како рече Луј Хаве: „Она се упиње из петних жила, да замијени римске принципе француским принципима; а овамо, она је највећи противник француских принципа, који су принципи модерног друштва, и који се потпуно разликује од принципа Римске Цркве. -Јер није то била Црква, што је створила девизу Слобода, Једнакост, — не, то је била прва Француска Револуција“.