Delo

194 Д Е Л 0 у тридесетим и четрдесетим годинама прошлог столећа и траје до наших дана, представља у исти мах и целокупну садржину новије руске књижевности. Све, што је пре те енохе у књижевности створено, било је или непоетично и безсадржајно, или, ако је баш и потекло из пера правог песничког талента, оно је скоро без изузетка обрађивало стран, измишљен живот, тако, даједанас кадро да изазове само историјски интерес. Истински поетички производи, који би у уметничком облику обрађивали прави народни, национални н друштвени живот са његовим вишим духовнпм потребама, могу се наћи само у епохи реализма, о чијем ће пореклу и постанку бити реч у овој расправи. Та околност, што порекло п начин постанка једне тако важне, управо једине доиста велике епохе руског књижевног живота нису довољно објашњенњ побудила ме је да објавим своје погледе на књижевно-историјско значење иесничке делатности А. С. Пушкина, којега, како се мени чнни, неоправдано, знатан део критичара и књижевних нсторика сматра за оснивача руског књнжевног реализма. Труд око решавања тога нитања не може се никако сматрати за узалудан. Јер, поред тога, што сама историја књижевности, према својој природи, тражи да се тачно одреди порекло и начин постанка једне њене важне епохе, — решење овога проблема има и свог практпчног значења, у колико је са правилним решењем питања о ностанку руског поетичког реализма у нераздвојној вези правилно схватање саме књижевне школе и онога писца, за чије се име везује постање њено. Но пре но што бих прешао иа подробније излагање својих погледа на истакнуто питање, рад сам да пред читаоце нзнесем летимичан преглед мишљења главних руских критичара и литерарних историка о оснивању саме школе и о Пушкиновом учешћу у том послу. Тај ће нам преглед бити од двоструке користи: он ће нас, пре свега, уверити, да поновни претрес питања, о коме је овде реч, није сувишан, а у исти мах из њега ћемо се моћи упознати са погледима руског друштва и књижевности на задатке иесничког стварања, који се погледи знатно разликују од сличнпх погледа у другим књижевностима и које, при решавању горе истакнутог литерарно-исторпјског питања, не смемо ни на тренутак губити из вида. Прву опширну и темељну критику Пушкинових поетичких творевина, која стојп на књижевно-историјском становишту,