Delo

ПУШКИН II РУСКИ ПЕСНИЧКИ РЕАЛИЗАМ 19б наппсао је В. Бјељински. Пста је пзашла на свет у годинама 1843—1846 у „Отачаственим Запискама", приликом првог посмртног издања Пушкинових дела у 11 томова (1838—1841). Осим тог опширног покушаја критичаревог да одреди Нушкиново значење за развитак руске уметничке поезије, Бјељински је још неколико пути, час краће и овлашније, час опширније и исцрпније, говорио о Пушкиновим творевинама. Но како се Бјељински, као и све сувремено му друштво руско, у току целог свог живота налазио у сталном и брзом развијању1, а уз то сам, због својих великих и напорних обвеза према редакцијама књижевних часописа, никад није могао радити своје чланке са потребном мирноћом и прибраношћу, — није никакво чудо, што се у исказима критичаревим о Пушкину налазе неке супротности и недоследности. Целог свог века чезнуо је генијални критпчар за могућношћу тихог, систематског рада, но то му не би суђено: сатрвен од напорног, изнуравајућег рада, он умре у најбољим годинама, у својој трндесет деветој години (1848). Бјељински констатује на разним местима своје поменуте опшпрне критике Пушкинових дела1 2, као и у многим другим својнм критичким саставпма, где се о Пушкину опширније говорн, да је задатак Пушкинов у руској књижевности био, да ва руски друштвепи живот изради, извојује идеју поезије као уметности. Целокупна тежња поетичке литературе руске пре Пушкина, велн Бјељински, била је на то упућена, да руском друштвеном жпвоту, руској култури, изради идеју поезпје као уметностп, т. ј. таку поезију, која не би била само гола верзификација, званично величање дворских светковина и опевање важних државних догађаја, но поезнја, која носи на себи обележја праве, слободне уметности. У том раду узимали су учешћа, са више или мање талента, међу осталима: Ломоносов, Державин, Фонвизин, Карамзин, Жуковски, Крилов, Баћушков. Но крај свег књижевничког, а често и уметничког талента, који се види у појединнм делима поменутих писаца, они ипак не могоше руском песништву дати изглед и тип праве уметности. То пође за руком тек Пушкину. 1 „У Руспјп све расте не годпнама, но часовпма. п пет годпна су за нас — скоро чптав век“, — рекао је .једном прилпком сам Бјељинскп. 2 Сочпнешн В. Г. Бћлинскаго вл> пнти томахв. Изд. п редакц1н Б. К. Фукса. ШевЂ, 1901. Томђ II, стр. 1—288. 13*