Delo

202 Д Е Л 0 у својим „Примедбама о Пушкину"1 овако се изражава о питању које нас овде интересује: „Ми налазимо сад, да су, крај све множине токорсе нових путева, којпмаје до јако ишла руска литература, ти путеви били само продужење путева, које је Пушкин или био почео градити, или их већ сасвим иизградио“. У истом се смислу о значењу А. С. Пушкина говорило и приликом знаменитог откривања песникова споменика у Москви, месецајуна 1880 године. Том приликом назва професор Тнхонравов Пушкина реформатором књижевног језика, зачетником рускога романа и новеле, при чем би — по Тихонравову Гогоља требало сматрати само као продужиоца Пушкиповог у том погледу...1 2 Тај несклад у суђењима о Пушкиновом књижевно-историјском значењу опажа се исто тако и у сувременој критичкој и литерарно-историјској књижевности. Дочим неки критичари и литерарпи историцп говоре у смислу Чернишевскога, Доброљубова и Иисарева, другн опет у смислу Страхова, Григорјева и Тихонравова, — наилазимо и на таке иисце, који су, као Бјељински (прве епохе) и Тургењев,3 колебљиви и последњу реч о Пушкнну неће да кажу, остављајући завршан суд о њему потоњим генерацијама. Тако читамо на пр. у опсежном, веома поучном делу о руској књижевној историји од А. Пипина, књ. IV (прво издање), стр. 386: „С појавом Пушкиновом јавља се у књижевности нов елеменат, после кога је у руској поезији и у читавом друштвеном сазнању морао да се сврши читав преврат“.4 Затим, пошто је учени писац указао на пеколике битне недостатке Пушкинове поезије (на иодражавање другостепених и на непознавање најбољих поетичких талената у Европи (IV, 338); на сувише велику наклоност и блиску везу са старијом, скоро безсадржајном руском литературом (IV, 338); на сувише велику склоност ка еротичним, епикурејским мотивима (IV, 380—381); на колебљивост песникових моралних, социјалних и политичких убеђења — IV, 347 итд.), — изражава се Пипин на крају својих посматрања о Пушкину у овом смислу: 1 Складчина. Литературннш сборникн. Спб. 1874. 2 П. В. Владпм1ровт.: Отношеше кђ А. С. Пушкпну русскои критики. ШевЂ, 1899. Стр. 41. 3 У свом говору прпликом откривања Пушкинова споменика у Москви 1880. Собр. соч. И. С. Тургенева, 2. изд., т. X. 4 А. Н. Пт.шпнђ: Истортн русск. словесп. Т. 1 IV. Изд. 1-ое. Спб. 1899.