Delo

ПОРОДИЦА ПОЛАЊЕЦКИХ 207 погодити: у којој мери она мисли то да учини, а и она сама тешко да би била могућна иа то одговорити прн састављању оног огромног инвентара имања и капитала. Међутим је извештавала Завиловскога о свем што би, по њену мишљењу, ваљало да наследе мушки наследници. На тај иачин нредала му је једаи део из ормана покојниковпх, златну и скупоцеиу збирку оружја, а које је покојпик веома волео, коње које је стари волео, а које је Полањецкн узео под кирнју, н најзад ону збирку чибука, о чијој се с^дбини брннуо Коповски. Хладна н по сиољашности равнодушна према свима опа је уливала неки страх у људе својим суровим лицем, она је имала само према Завиловском некако скоро материнске благоте у говору, погледу, као да је са наслеђем имања од старога оца наследила од овога и паклоност према овом младићу. А он је једини н био на овом свету с којим су је везивале неке крвне везе, а још више и презиме. Кад је оиа дознала од Полањецкога да се млади Завиловски стара да уреди свој стан замолила је Полањецкога да у име њено однесе у бапку знатну еуму новаца на тај циљ а на име „госнодина Игњата“, молећи га да му о том нпкад не спомене. Завпловски, младић захвалне душе, прионуо је бпо уз њу као уз старију сес^ру, и онаје то осећала. То је била узајамна симпатија две душе, које желе добра једна другој и верују једно другом. А време те почетне симпатије обично преобраћа у трајно пријатељство, које може бити велпком потпором кад у животу настану кобне промене. Али у ово време њој је Завиловски могао посветити само незнатан део своје душе, јер је и душу и срце и све своје силе уложпо фанатнчки искључиво у љубав према Линети, коју је све више и више обожавао. Међутим се он заплео као пиле у кучине те је нзмеђу Бучника и града правно све нова и нова познанства. Једно од тих познанстава био је п професор Васковски, којн се вратио са својега хаџилука међу „најмлађе од Арнја“. Обишаоје цело приморје Јадранскога мора и цео Баклански полуострв, али стање његовога здравља било је тако жалосно, да су га Полањецки узели стално у Бучник, да би га сачували заниткивања и да би га обасули негом, која му је била потребна, а коју, онако усамљен, не бп нигде нашао. Завиловски је и сам био човек који се лако одушевљава и готов да осети сваку искрену идеју, све да се опа показује