Delo

ПОРОДИЦЛ ПОЈ1АЊЕЦКИХ 225 тела је била себи у главу; кад би отишла у пећину Лурд у Фрацуску, да би нашла себи лека; али од тога је одбијала једно удаљеност тога Лурда од Лпткина гроба, а друго њена жива жеља за смрћу. Није знала да ли има права да одузима нрилике да се не излива милост божја и чудо, и то је узнемиравало. Сад се осмехивала на промисао да се види с Марином и одмах је била готова да пође. Ваљало је да Швирски дође по њу у пет часова, а дотле он и Полањецки оду на ручак, јер је Швирски, покрај све бриге за Завиловским, осећао глад као вук. Кад стигоше где треба проведоше неколико минута у ћутању, најзад Полањецки рече: — Хтео сам вас још за једно да замолим, а то је: да кажете госпођици Јелени све што се догодило, а у исто време да јој кажете да ништа не говори о том с Марином. — Добро — рече — још ћу данас отићи до Јасмјења, као шетње ради, и потрудићу се да се с њом видим. Ако ме не прпми написаћу јој писамце: да се то тиче Игњата. Ако узахте доћи овде, довешћу је, јер ћу се на сваки начин још данас амо вратити. После мало запита га: — А да ли није што вама казао Основски шта је са госпођицом Ратковском; иде ли и она или остаје? — Није ми ништа говорио — одговори Полањецки — госпођица Ратковска станује обично код своје старије рођаке, госпођице Мјељницке. Ако и пође с њима то ће бити само ради друштва госпођи Основској, чија је анђелска природа добила лупање срца при оном што се тамо десило. — Истина!! — рече Швирски. — Да. Другог разлога нема. Госпођица Ратковска се бавила код Основских због Коповскога, а како се Коповски окренуо другој, не би имало више разлога да ту она и па даље остане. — Тако ми Бога, то је нешто врло интересантно! — рече Швирски — изузевши госпођу Основску свн су се они тамо поиззаљубљивали у тога лутка! Полањецки се иронично насмеја и махну главом а на уста му, готово саме изађоше речи: „Без изузетка! Без изузетка!“ Али Швирски поче са својим теоријама о жени, од којих се дотле уздржавао. — Ето, видите господине! — говорио је. — Ја нозиајем Немице, Францускиње, а нарочито Талијанке. У Талијанака је Дело, књ. 36. 15