Delo

240 Д Е Л 0 Бенито Шта, зар је то свирач? Сакрите и њега иза завесе, кад га моје очи не буду више виделе, моћи ћу слушати његову свирку. ЧапФала Ваша милости, господине кмете Реполо, ви много грешите, што се срдите на мог јадног свирача, он је прави хришћанин и витез доброг имена и гласа. Начелнпк Све су то излишне особине за једног свирача. Бенито Вероваћу радо у глас његовог имена, само да не чујем глас његовог грла. Ратос га било! Свирач Тако ми треба, кад сам пристао да свирам пред таквим... Бенито Имамо ми овде бољих свирача од ове... Начелник Не пуштајте их да доврше своје речи, јер неће бити краја распри. Господине Монтихелу, изволите, молим вас, отпочети вашу игру. Бенито Мало је слика и направа доиео овај управник за тако велику представу. Хуан Овде се мора све збивати чудесима. ЧанФала Позор! Мир, господо моја, ево почиње. 0 ти, ко си, да си, што си ову слику преустројио тако чудотворном вештином, да је добила име опсенарије, ја те силом и снагом што у себи прикриваш, заклињем, налажем и заповедам, да с места покажеш овој господи своју опсенарску моћ и своја чудеса, те да се разоноде и провеселе, а да не морају при томе црвенети од стида. — Ево већ видим, да си услишао моју молбу, и да се тамо доле указује горостасна прилика силног Симеона који савија снажне руке око стубова храма, да их из темеља разруши и под њима закопа своје душмане. Страшна освета! Стани, стара јуначино, стани ако Бога Оца знаш, не чини чуда и покора, јер ако срушиш овај кућерак, умесићеш велико тесто од ове сакупљене господе. Бепнто Гром и пако, станте! Лепо би нам ишло. Ми дошли овде да прођумбусимо, а овај хоће да нас изгњави као питу. Станте, стари Симеоне, сто му мука! Зар не видите да вас честити грађани моле? Капачо Видите ли га ви, Кастрадо? Хуан Бог с вама, како да га не видим, нису ми ваљда очи остраг. Капачо Чудновата је то ствар. Ја видим Симеона, колико