Delo

248 Д Е Л 0 Исто је тако Константин био издаша.н мецена и при подизању религиозних грађевина. Хроничари веле, да су он и мати за седам година сазидали 21 цркву. Најлепши стубови и орнаменти довлачени су тада из разнпх грчких градова, да се њима украсе хришћанске богомоље. Константин Велики, поред све жарке привржености хришћанској вери и крај свеколике нетрпељивости првобитнога Хрпшћапства према класичној уметности, умео је да здружи у својој високој души хришћански осећај са потпуно развпјеним смислом за Лепоту у д.уху античке уметности. А пошто је он, осим тога, био једна од оних ретких историјских личности, које још д^го после себе остављају на свима јавним пословима траг своје снажне индивидуалности — ннје онда ни чудо што се и византијска уметност, за доста времена после његове смрти, није могла сасвим искобељати испод класичних ремпнисценцпја. Од цркава које је он подигао — а све су биле василике — најважннје су: црква св. апостола и црква Божанске Мудрости. Прва је била намењена за гробницу царске породице, а другој је било суђено да двапут до темеља пзгори. Можда баш том куриозном случају има да се захвали коначна победа византијске архитектуре. Јерје, после тога поновног пожара, Јустинијан нодигао на истом месту цркву св. Софије, на којој су први пут, и најсрећније, примењена сва начела византијске архитектуре. IIIIII После смрти Константина В. настаје преокрет у јавном животу византијском. Јаче ослањање на Исток и чешћи додири с тамошим народима упутили су политику Впзантије новим правцем; а и судбоносни политички догађаји на Западу много су томе допринели. Исток је постао на тај начин шира позорница византијског државнога живота, извор материјалне и државне моћи Византије. Јер док он од ње није имао нпшта ново да прими, дотле су њој стајале па расположењу његове древне и разноврсне културе. Њихов је утицај био тако несавладљив, да га некад ни много јача култура од византијске у ово доба, ни класична култура, није могла надбити. За византијску уметност био је он од нресуднога значаја. Могло би се чак — без