Delo

ВИЗАНТИЈСКА УМЕТИОСТ 249 бојазни да би то било одвећ смело тврђеље — рећи: да без њега не би ни ње било; а то би у првом реду важило за византијску архитектуру. Она је свој основни елеменат, најбитнију и најкарактеристичнију одлику своју — кубе — позајмила са Истока; и тамо се, осим тога, први пут навикла да у извијеним линијама, луковима, аркадама и централном плану грађевине тражи лепоту и јачину. Занимљиво би било пратити све мене, кроз које је пролазила конструкција византијског кубета, док се није усавршила. У прво је доба кубе почивало непосредно на цнлиндрастом зиду (тамбуру),-изазивајући због тога, споља н изнутра, утисак.једне незграпне капе (на пр. црква св. Ђорђа у Солуну, која је сада џамија). Тек доцније, у ночетку VI в., дошло се на мисао да се кубе постави на лукове, који ће бити разапети измеђ четири снажна ступца (,,пфајлера“). Троугласта празнпна која преостаје испод кубета, а на месту где се два лука сустичу на ступцу, испуни се такође зидом (т. зв. пандантиви). На тај начин добија кубе виткији облик, а и у конструктивном погледу постаје сигурније. Овај систем „кубета на нандантиве“ налазимо већ на неколиким византијским црквама у Сирији1 (данашња област Хауран), као што је на пр. црква св. Ђорђа у Езри; али никад и нигде није он тако конзеквентно изведен, као на цркви св. Софије у Цариграду. С тога и јести њено кубе постало образац са сва времена, и њим се и сам талијански ренесанс у више прилика користио (катедрала у Фиоренцији, реконструкција Петрове цркве у Риму у XVI в., и т. д.) Бурни политички догађаји, који се кроз цео V в. одиграваху у византијској царевини, морали су природно скренути на себе сву пажњу византијских владалаца. Сваковрсне побуне беху у то доба тако честе, да се двор бринуо једино о њихову угушивању. Искљученој од активнога учешћа у политици маси народној остадоше још демонстрације као последње средство да бар тренутно дође до речи; а то је најчешће бивало приликом цпркуских представа, које тада у Цариграду беху необично омиљене. Привидни повод овим демонстрацијама лежао је у самом циркусу, у ком се обављаху трке са кочијама. •Један део кочијаша имао је плаве значке и ношњу, а други 1 О њима је опширео иисао М. де Вогие у свом делу: 8упе сеп1га1е. АгсћНескиге сш1е е1 геИ^Јеиве <Ји I аи VII 81ес1е.