Delo

X Р 0 II И К А 265 ваздух. А у томе не може бити ничега чудноватог нити тајанственог. Чудновато је само држање неких београдскнх листова, који су поводом те нојаве пустили међу своје читаоце толико празноверних спекулација. Жалосно је да у нас има и таквих „новинара“ којп нису сматрали за дужност да обавесте свет о правој вредности тих прилика, већ су се спустили толико ниско, да код простог света одржавају празноверпце, у место да их искорењују; да своје читаоце свесно обмањују, у место да им истнну саопштавају; да иа нечувен начин изврћу научне истпне, у место да војују за њих и да их шире по народу. 29. јуиа 1905. Београд Ј. Михаиловић Старо бугареко црквено певање Крај месеца јуна и цео јули нровео сам у Бугарској у средини Родопа, у Чепелару. Том прпликом био сам са г. Алексијем Владимировићем—Шуљговским, бугарским учитељем музике који је, помнњем још, и почасни члан нишког невачког друштва „Бранко“. Г. Шуљговски за сада стално живи у Чепелару где прикупља народне мелодије и то поглавито помашке (Иомаџи—Бугари мухамеданске религије) од којих има већ скупљених око две стотине. Код г. Шуљговскога имађах особнто задовољство да видим велику збирку забележеног материјала старог бугарског црквеног певања, који је сабрао из разних старих рукописа из 16. и 17. века из црквено-археолошког музеја у Кијеву и других манастирских библиотека и аитикварница у Русији. Целокупан сабрани материјал износи близу 300 страна. То је све преведено из старог начина ппсања (квадратне ноте у алт кључу) на модерни начин а међу тим задржана је тачна копија старославенских натниса и старог правописа до патриарха Никона. Ово певање, овакво какво се налази по руским црквеним архивима, постало је у дсба цветања бугарске државе у 14. и