Delo

266 Д Е Л 0 почетком 15. века, када је Бугарска имала својих сопствених патриарха. Ово је певање доцније пренесено у Русију и то поглавито у Кијево за време Јарослава I, када су многи бугарскословенски певци доведени у Русију. Ти певци певалн су бугарске црквене мелодије без нота, а пошто су биле лепе то их руски калуђери почеше бележити у безлинејни систем, а од 1652. године бележише их у линејни систем квадратним нотама. Најстарији докуменат — Ирмологија — јесте из те године па је и њега, између осталог материјала, забележио г. Шуљговски. Из разлога, што је ово певање самостално т.ј. нема сличности ни са грчким ии са руским певањем, већ једино са српским и то многим својим карактерним цртама, ја овде и износим ову забелешку. Г. Шуљговски заслужује велику пажњу и похвалу за овако трудан посао и надам се да ће се у Бугарској наћи пута и начина да овај сакупљени материјал угледа света и тиме се омогући избацивање данашњега грчкога певања из бугарских цркава а одомаћи право бугарско певање, које је много лепше и као словенско много приступачније нашем словенском укусу; јер грчко певање какво је данас у бугарским црквама, нема ничега у себи чиме би дух Бугарина, или ма кога Словена, могао покренути на молитву. Влад. Р. Ђорђевић