Delo

268 Д Е Л 0 где кипти и ври у грудима младога човека. Из тих здравих, мирисних и неокужених песама веје дух, који ће свакога, хтео не хтео, занети, да загледа у исто доба свога живота; и са топлоте, једрине и бујности осећаја у тих песама осуће се у грудима свију нас исто осећање. Свака поетичка замисао у Авде, сваки моментали штимунг душе његове показао се у једром и кренком изливу, те не може бити сумње, да се они неће слити са сличним осећањем и расположајем из наших груди. Авдо је у њима изказао своју индивидуалност једрим, јаким и складним звудима. У несма његовим има обилна поетска градива. И мада га песник нпје изнео у пуно и правилно строгом поетском облику на видик, ипак му се не може одрећи: жив и бујан полет, јако и безгранично родољубље. И по томе се најјасније види, да су песме његове излив снажнога духа и чврстог карактера једног младог, одушевљеног Србина, који у борби са животом стоји на биљези одлучно и храбро: То је извод из родољубиве и јане песме: »Сад пореци, што си рек'о“... и са тако истом јачином, са таким истим јаким родољу<5ивим заносом и осећањем испеване су и друге родољубиве песме његове. У појединим има тек пуно туге, вапаја и уздаха или очајног крика несретне, али ипак здраве, српске душе његове. Така је на пр. песма: Петру Кочићу. „Стао сам ти на биљези, Па ударај, душманине, Знај, јуначке ове груди Град су моје отаџбине!“... „Срце мп је скамењено, Укочене очи стоје; Ах, ни суза више нејмам, Да над гробом срећемоје... Само једна кане!... Још пилати крвожедни Упрљани руку стоје, А самрт се наднијела На крваво лице твоје... Отаџбино моја!... Ништа више нејмам свога, Душу су ми отровали, А из срца несретнога Све су зв јерски пшчупали... Ао, љуте ране!... На мртвачком одру твоме, Црни гавран гнездо свио; Потомака Кајиновп Вјек се овај постпдио... Вај, судбино моја!... Дај отрова Вожје правде С које многа суза кану, Да исппјем и ту чашу И наздравим оном дану... Када човек поста...“