Delo

КРИТИКА II БИБЛИОГРАфИЈА 269 То је последња несма у II одељку, који јо посвећен пријатељству н реФлекгивпом осећању. У овим иесмама има многи лен, складан јак и заносап родољубиви звук. Из основних идеја тих песама види се, да је песиик у свом родољубивом заносу уочио много поетских момената и — то што је обрадио, извео је па леп и поетичаи начин. Има у тим песмама тако лепих, пежпих, топлих и иријатиих излива, који би се могли рачунати у најтоплије и најлепше изливе српске поезије. (Мати, Сироче и Био сам срећан!...) Али најјача и најкарактеристичнија је жица у ноезији Карабеговићевој она, која роморп и пева о судбини несретнога народа његовог. Ту је он јединствен. Песме: „Скоро нас неће 6ити“, „Сад пореци, што си рек’о“, „Проклет да си“... најјасннје показују то. И то су тако снажпи, тако одушевљавајући, заношљиви и да кажем рапсодични изливи његове српске, родољубиве душе, каквих ћемо у песмама наших данашњих иеснпка ретко наћи. У њима додуше нећемо моћи наћи особито вештих стихова, иластичних, богатпх слика, које би проносиле еФекат у Фигуративном изразу пли лепом упоређењу, нати ћемо читати занесена лиричара, из којега нроговара какав модерни филозоф, а нећемо имати посла ии са каквим босанским нозоришним декламатором, али ћемо зато имати јаке, одушевљене, једре, здраве, чпсте и лаке песме, које ће тражити и читати сваки онај, који уме топло српски да осећа. У трећем одељку су: „Емире“, те свеже, слатке и нежне, песмице. И тим Карабеговићевим песмицама иамењен је дуг и леп живот. Јер у њима је чиста и искрена љубав. У њима има тек прве инсиирације, љубавног заноса, иластичне савршености, лирског осећања и песничке искрености. Песник у њима пе износи сасвим нове одјеке, незнане љубавне чари и досада неспеване предмете — али у тим песмама има љубави и осећања, којим нас песник уздиже и узноси. „Доћп ћу ти, драга доћ’. Кад се небо звјездам' оспе, Кад се мпрпс ружа проспе Кроз ту благу ноћ Доћп ћу ти. драга, доћ'. Дон’јећу тп златан ирстен, У прстену алем камеп, Као мајске зоре пламеп, Нек се свјетли ноћ, Доћп ћу тп, драга, доћ’.