Delo

КРИТИКА II БИБЛИОГРАфИЈА 271 „Ко би мене утешио Да румена впна није, И чашице од алема. Где би мени азил био, Кад ме снађе горка туга, Осим овде, поред тебе? Реци: хоћеш бпт ми друга? Врела рајске иоезије? У тим песмама нема оне сензуалности, која се данас тако радо уноси у лирску поезију. Али има искрености и велике лакоће. Из њих гледа песник, пријатељ и друг. Карабеговић воли живот, осећа се у њему задовољним и сретним. Он не пати од песимизма, те облигатне, модерне прилепчиве болести најмлађих песника. Његови су осећаји питоми и нежни, проткани сликама, упоређењима н Фигурама, које су тако умиљате, пластичне и верне, да читилап ужива у њима. И цела збирка чини утисак здраве, живе и верне поезије. Ресимујући своје литерарне опаске ја могу рећи: да у Авдиној поезији превлађује субјективно осећање. Оно се опажа у свакој рећи. Код њега осећај струји, док се не разлије и читаоце не одушеви. Али — Авдиној поезији недостаје Фантазија. Он до душе има живо и топло осећање, али нема дубоких п светских мисли. Нема ширег и даљег погледа на свет. Нема оне својине, која даје писцима титулу: правог песника, нема снажне и богате уобразиље. II то ће позниЈем раду његову доста шкодити. Али ово није деФивнтивпа књига. У њој пева један врло млад човек, ко.ји ће доцније, надамо се, стећи сва својства правога песника. Но за то у Авде има друге једне особине, која често недостаје и већим песницима, а то је: живо, топло и искрено осећање, здрав смисао и схватање лепога, племенитога и узвишенога, лакоћа у слику, лепоте у стилу и снаге. Главна особина његове поезије лежи, како се мени бар чини, у његовој одушевљеној песничкој души, у истинском, темпераментном осећању и у снажном патриотском жару. У њега додуше нема простране замисли, светских идеја н широке концепције света, али пма силног патриотског осећања и чисте љубави. Авда је симпатичан и — а то је данас реткост — интиман песник. II његове ће песме, баш том иптимношћу, обогатити нашу лирику. Оне по својој простоти, по лаком ритму и по пријатности једпе од најлепших производа наше новије лирике. II то је оно што у данашњсм нашем животу иотребује младом човеку. За то ја волим и хвалим те песме... II то је и оно, што не налазимо данас у наших млађих песника. Данас је такво певање велика реткост. Данас би овакво певање наши модерни цеспици, поФранцужени лиричари сматрали као застарело, наивно и просто. Јер наши данашњи млади песници, највише њих стојећи под утицајем западне буржоаске ли-