Delo

270 Д Е Л 0 Сапутник ће бит' мп Љељо, II он ће ти дати дара, Срце моје из недара. Будп спремна поћ’! Доћи ћу ти, драга, доћ’. И све песме овога одељка посвећеее су љубави и севдаху топла срца, а колорит приказује раскош и блесак источњачке Фантазије... „Прими ову кпту цвјећа! Име јој је Љубав, срећа. Нек те она на ме сјећа! Прими ову киту цвјећа! У њој трп су српске боје, II све жеље душе моје, С’ њом ти дајем срце своје, Све што имам ето то је.“ Да Авда у овом одељку свуда пева овако; „II све што свјету љубавп даје Нпкада, веруј, ту нема смртп, Подигпп главу, осмјехнп се на ме Љубав су нама богови дали, Љубави светој тамјана пали,“ И да је свака песма као она: „Доћи ћу ти, драга доћ;..., за коју је и покојни Јапко Веселиновић рекао, да је најлепша лирска песма у целој нашој овој иоследњегодшињој лирици, па да ту песму још Мокрањац или Бајић стави у поте, иа би се Авда овековечио том врстом поезије. Али овако, више цеиим и морам да узнесем његове родољубиве песме. Последњи, четврти одељак, који носи наслов: „Са источног Парнаса“ садржава махом винске песме. Песпик пе мари за невољу и јад у овом данашњем чудноватом и гадном свету, он гледа и ужива у тихом и сретном животу. Њему је румен овај свет, јер га он гледа кроз чашу руменога вина: „Пјевај брате, док год жпвиш, Очају се људсксм не дај, Друг ми будп, па кроз чашу Овај свпјет красни гледај! Он тражи и воли вино, јер у њему тражи и гледа утеху младом животу своме. II када душу његову обузме немир, туга и јад, он се лаћа чаше, јер: „Када јоште оно не бп Жеђ гасило срца мога Ја бих давно изгорио Посред жара љубавнога. И у скоро свакој од ових винских песама наћи ћемо и жицу љубави. Он то двоје: љубав и вино спаја уједно. Њему да је румена вина, румене цуре, па је задовољан.