Delo

X Р 0 Н II К А 27 б каква легла да се спреме, да би живина била развијепија и боља за приплод; какву храну треба давати лежиљама, а какву опет оној живини, која се гоји за трговину или спрема мастан залогај привреднику као награда за труд и то разуме се у што краћем времену. Како се јаја највише троше и неопходно су иотребна свакој домаћиди и у доба, кад живина не носи, а то је зими, то се писац потрудио, да ггривреднике поучи у томе: како ће очувати свежа јаја иреко целе годипе, наномнњући, да за ову пељ треба остављати само јесења јаја, јер она нису оплођена, те се и не кваре. У другом делу говори о разним болестима, којима је живина изложена, упозоравијући на знаке — симитоме, по којима се познају болести. Нарочиту пажњу обраћа на то, да живину треба чувати да не оболи, ноказујући мере, које треба предузети, а кад оболи и начин, на који се она лечи. Своју поуку завршио је живинарницима т.ј. склоништима, где се живина чува и гаји, упозоравајући на најпростије, али најпракчније и иајјеФтиније живинарнике. Живинарници су неопходно потребни једно, да би живина имала удобна и чиста стапа и склоништа и да би се сачувала од непогода и својих непријатеља а нарочито разних болести. Нривредник не треба и не сме да жали труда и трошка у подизању живинарника, јер ће само на овај начин имати контролу над својом живином а тада и праву корист. „Гајење живпне“, као иољопривредна поука, одговорила је у свему своме задатку. Књижица је проткана како теориским, тако и практичним знањем и искуством, а при томе је паппсана н лаким стилом, чиме се нисац нарочито и одликује, те ће сваком привреднику бити од користи само, ако је темељно прочита и ако се изложених у њој савета у свему буде придржавао, јер ће му труд бити успехом награђен. Привредницима обраћамо пажњу на ову скроз поучну књижицу, а писцу изјављујемо своју топлу благодарност. Привредник 18*