Delo

ЗНАЧАЈ КУЛТУРНЕ БОРБЕ У фРАНЦУСКОЈ 307 чајна и са политичког гледишта. Борба Прогреса са мраком захваћа, колико културпи, толико и нолитички терен Француске Републике. Културно питање се прелијева у политичко питање, од кога зависи будућпост Француске Републике, која је одређена, да носи лучу цивилизације. Борба, у којој дапас Француска грехне, знатно је зауставља на путу њене мисије. Трзавице, што их она преживљава, стварају кризу, друштвену кризу француског парода, из које ће Дух Ирогреса, да па пошљетку побједоносно изиђе. Утицај конгрегационистичке наставе, одуговлачи и погоршава ту кризу, копајући јаз међу француским народом, не би лп га раставила у два противничка народа: „Ми смо двије нацнје, које скоро немају никаква међусобног стицаја“, рече Лавис, професор париског унинерзитета, приликом једне свечаности, држане у Великом Амфитеатру на Сорбони (10. марта 1901). Те „двије нације“ се испољују у многим, чисто политичким манифестацијама, у којима клерикализам не узмиче ни од каквих средстава. Година 1900. остаје пренеражена пред пошљедицама мрачњачке реакције. Буланжизам, Драјфусова афера, немири по улицама, нелојално поступање реакције, испољене у струји клерикализма, — све то даде повода озбиљним патриотским и иапредним духовима, да уоче опасну ситуацију, у којој се нађе Прогрес и Република. Од године 1877., па до 1900., у 23 године дана, број непотврђених конгрегационистичких завода је нарастао од 14.000 на 75.000. А број потврђенпх, који су требали, да мало по мало, под законима Треће Републике, ишчезну и уступе мјеста народнпм школама, није стануо, у истом року, већ на мању половицу. Од 113.750, остало нх је још 54.409. Број еклезиастика, мјесто да опада, он се, за вријеме Треће Републике, утростручава. Док их је било на почетку Х1Х-ог вијека само 60.000, тај се је број, на крају истога вијека, како показује статистика од год. 1900., повећао на 190.000. Добра Конгрегације, прнје педесет година су вриједила 50 милијона франака, а у годинн 1900-ој износе 1 милијарду франака. Политика конгрегацнје у Француској, као и свугдје проткана језуитским моралом, употребљава сва могућа средства, да достигне циљ Римске Цркве. Софизми се употребљују, да се руше закони, а калуђери н сестре свлаче своја одијела и облаче 20*