Delo

306 Д Е Л 0 пропаганде на штету Француске Републике и на штету њезиног народа. Римска Цррсва се ни мало не устручава, да изиграва најкорисније законе Треће Републике, којима се стаје на пут злоупотребљеној власти одвратног папизма, чији је убитачни циљ довољно познат. И због кога, сви религиозни редови Римске Цркве су задахнути језуитском политиком, еванђељем ненаситивог папизма. II нема ли право Ханри Брисон (данашњи предсједник Француске Посланичке Коморе) када прије двије године узвикну: „Да ли нијесам имао право, кад рекох. да све пропада: и школске мјере, и адмпнистративна предузећа и финансијски1 покушаји? Бацимо поглед само на ових пошљедних двадесет година, па ћемо видјети, да „вијек“ узмиче пспред Конгрегија. Број манастира се повећао, школске муштерије се умножиле, а њпхово непокретно пмање је поскочило од 700 на 1.100 милиона франака, у најмању руку“. VII Напредак конгрегације значи назадак Прогреса, назадак права човјека и права Иарода, кому Велика Револуција даде мјесто, које му припада. Напредак конгрегације и њезине школске наставе, значи устук томе нраву и црне дане будућим покољењима. Напредак конгрегације значи и пропаст демократском систему државе, за који се Република Француска борн, да би се могла посве отргнути од убитачнсг утицаја Римске Цркве. Борба народних школа са конгрегационистичком наставом није само дакле значајна са педагошког гледишта, него је зна1 Непокретна пмања, која су дошла у руке конгрегацпја вјештпном п подмуклпм смпцалпцама језуитске нолитпке, као и црпвилегпје, у погледу пореза, навукле су сплпо благо конгрегацнјп. 0 тим порезним повластпцама нам прпча Ханрп Брпсон: „Годппе 1880. бијах већ годпну дана, као предсједнпк буџетске компсије. То мп је дало прилику, да се извпјестпм о прпвилегијама, које улспвају конгрегације, било ауторизоване пли неауторпзоване. Те прпвилегпје су ишле тако далеко, да се од њпх не захтијеваше више од 0 1г. 50%. гдје су грјешне општине морале да плаћају 11 1'г. 25. Скандалознп процесп, тужна повјерења, тајне комунпкацпје су мп једва могле да расвијетле шарлатанска и пљачкашка дјела која, под формом грађанских Друштава, закупа на храну п т. д. пспсаваху имања, како сиромашнпх, тако п пмућнијпх породпца, у корпст недозвољених заједнпца.