Delo

428 Д Е Л 0 Зато смо ми доцније веома жалили што се нисмо довољно упоанали са представницпма словеначког народа, јер је међу нама било људи нз књижевних, чиновнпчкнх, трговачких и занатлиских редова. У највећем расположењу и у песми провело се у свима гостионицама до после ноноћи. Око нашег Београдског певачког друштва у „Народном Дому“ било је сакупљено много света да чује српску песму. Цео онај дан био је највећа свечаност за Љубљану. Куће су биле окићене заставама и цвећем. Гдегод се прође, чује се песма и звекет чаша. По улицама су продаване слике и књиге о Прешерну, споменице од месинга, а оба словеначка политичка листа: 31оуепзк1 Хагос! (либерални) п 81оуепес (клерикални) изашли су у свечану руху н посвећенп Прешерну. Многи су се гости почели још те нсте ноћи разилазити кућама, а сутра дан већ су се сви крепули из Љубљане. Срби су се враћали једнн преко Загреба, другн преко Трста и Ријеке, а трећи преко Граца и Пеште. Утисцн које су понели с ове прославе били сујаки и пријатни и нико ннје жалио што је у Љубљану долазпо. Љубљанајевећ сутра дан почела узимати пређашњи мирни изглед, али су се још видели гјо улицама трагови свечанога дана. Мил. А. Костић