Delo

72 Д Е Л 0 моја цркавица, а? То, људи, више нцје католик, није човек, то је прави Немац што блебеће немачки и гледа да учини човеку зло. То је отпадник, то је... Ту је загушише сузе, затим подиже глас за октаву више: — Глуп је био, али добар; а сад шта су од њега начинили? Чекала сам га вечером, чекала јутром, и дочекала га. Ни од куд утехе, ни од куд смиловања! Боже силни! Боже трпељиви!... Да Бог да ми се ти згрануо, да Бог да постао прави Немац. Последње речи заврши необично жалостиво, скоро запевајућн. А Бартек на то: — Мир, док те нисам звекнуо! — Удри, одсеци главу, одсеци одмах, убиј! — виче наметљива жена и, опруживши врат, обрати се сељацима: — А ви, људи, гледајте. Али сељаци почеше одлазити. Убрзо се крчма испразни, остадоше само Бартек н жена испружена врата. — Шта пружаш ту шију као гуска — гунђа Бартек. Хајдемо кући. — Одсецп! — понавља Магда. — Е баш нећу — одговори Бартек и тури руке у џенове. * Ту крчмар, хотећи прекинути свађу, угаси једину свећу. Настаде мрак н тишина. Мало после разлеже се пиштавн глас Магдин: — Одсеци! — Е баш нећу — одговори победнички глас Бартеков. Према месечини се виде две прилике како иду од крчме кућама. Једна од њих иде напред и жали се гласно, то је Магда; за њом, оборене гллаве, иде досто покорно победилац од Гравелота и Седана. VII Међутим се Бартек вратио толико изнурен и слаб, да неколико дана није могао радити. То је бпла велика несрећа за кућу, којој је веома требала мушка рука. Магда се помагала како је умела. Радила је од јутра до мрака; суседи Чермјењицки су јој помагали колико су могли, али опет то није било довољно, и имање је ишло по мало у расап. Уз то је било и нешто дуга код насељеника Јуста, Немца, који је у Погненбину