Delo

БАРТЕК ПОБЕДИЛАЦ 73 некад закупио од спахије неколико јутара необрађене земље, а сад је у свем селу имао најбоље имање и готових новаца које је зајмио на попрпличан иптерес. Позајмљивао је на првом месту пану Јажињскому, чије је ирезиме светлило у „златној књизи,“ али који је баш због тога морао одржавати сјај дома на одговарајућем ступњу; а зајмио је Јуст и сељацима. Магда му је има већ пола године дужна дваестину талира, које је делом уложила у рад на имању, делом слала на границу Бартеку. Но то не би било ништа. Бог је дао родну годину п из будућега приноса могао се дуг исплатитп, само да се све сради како треба. На несрећу Бартек није могао радити. Магда није у то баш много хтела да верује, те је ишла попу да га пита како би могла мужа натерати на рад; али он одиста није могао. Нестало би му маха чим би се и мало заморио, а и крста су га болела. Седео је дакле по ваздуге дане пред кућом и пушио из порцеланске луше са сликом Бизмарковом, у белом мундиру и кирасирским шлемом на глави, и гледао је измученим, сањивим погледом човека из чијих костију још није изашао умор. При том је размишљао по мало о рату, по мало о победама, о Магди, по мало о свему, по мало ни о чему. Једанпут, кад је тако седео, чу издалека Франков плач. Франек се враћао из школе и драо се да се све орило. Бартек извади лушу из уста. — Но, ти Франче! Шта ти је? — Ја, шта ти је!... — понови Франек, јецајући. — Што плачеш? — Ја, како да не плачем кад сам био бијен... — Ко те био? — Ко други, но пан Беге! Пан Беге је вршио дужност учптеља у Погненбину. — А какво нраво има он да те бије? — Ваљда има, кад ме био. Магда, која је копала у башти, пређе нреко плота и с мотиком у руци приђе детету. — Шта си радио? — упита. — Шта сам имао да радим. Него ми пан Беге казао да сам пољска свиња и избио ме и рекао да ће сад, кад су победили Французе, нас газити, јер су они најјачи. А ја му ништа нисам учинио, него је он питао који је сад највећи човек на свету, а ја сам казао да је Свети Отац (Папа), а он ми опалио