Delo

74 Д Е Л 0 шамар, а ја сам почео да плачем, а он ме назвао пољском свињом и рекао да ће сад, кад су Французе победили... Франек је остао понављатп: „а он казао, а ја сам казао“, докле му Магда не покри рукама лице, а она се окрете Бартеку и стаде да виче: — Чујеш! Чујеш!... Иди ти туци Французе, а после нека ти Немац дете туче као пса, нека га грди!... Пди ти туци... нека ти Шваба дете убија: ето ти награде... нека тп одрпаница... Ту и Магда, разнежена својим говором, стаде плакати у друштву с Франком, а Бартек истрештио очи, разјапио уста и скаменио се — скаменио се тако да речи није могао прословити, а још мање разумети шта је било. Како то? А његове ИО' беде... Поседе још мало, ћутећи, наједанпутму сину нешто у очима, крв му појури у лице. Зачуђеност, као год и пренераженост, често код простака прелази у беснило. Бартек ђипи и процеди кроз зубе: — -Ја ћу се с њим разговорити. II оде. Није било далеко. Школа је била одмах иза цркве. Пан Беге је стајао баш пред ходником, опкољен гомилицом працију, којима је бацао комадиће хлеба. Био је висок човек, од својих педесет година, још чврст као*дуб. Није био много дебео, лице му је само било врло дебело, а у том лицу су пливале крупне рибље очи, с изразом смелости н енергије. Бартек му приђе врло близу. — Зашто ми ти, Немче, дете бијеш? \уав? — упита. Пан Беге се одмаче од њега неколико корака, одмери га очима без трунке страха и рече хладно: — Напоље, пољска „путала!“ — Зашто дете бнјеш? — понови Бартек. — Ја и тебе била, пољска „гејак“. Сад ћемо ми вама показати ко је овде господар. Иди у ђавола, иде ме тужи суду... одлази! Бартек зграби учитеља за раме и стаде га снажно дрмати, вичући промукло: — Знаш ли који сам ја? Знаш ли ко је Французе потукао? Знаш ли ко је са Штајнмецом геворио? Што бијеш дете, швапска вуцибатнно ? Рнбље се очи иана Бегеа избуљнше ни мало горе од Бар-