Delo

78 Д Е Л 0 Бартек је за то време седео у затвору, или боље лежао у затвореничкој болници, јер му се од ударца каменом отворила рана коју је задобио у рату. Кад није имао грозницу мислио је, мислио, као онај ћуран који је цркао од мишљења. Али Бартек не црче, само ништа и не измисли. По некад ипак, у тренутцпма које наука зове 1иск1а т!егуаПа падало му је на ум да можда није требало онако „лемати“ Французе. За то су опет Магди наишли црни дани. Требало је платити казну, а није се имало откуд. Позненбински би попа радо помогао, али се у каси не нађе нп пуних четрдесет марака. Бедна ти је била парохпја тај Погненбин, а сем тога старчић никако није знао како му се новац разилази. Нан Јажињски није био код куће. Говорило се да је отишао у краљевину за неку богату девојку. Магда није знала куда да се окрене. На продужење рока није било ни мислити. — Па онда шта? Продати коња, краву? Иначе је било пред новину, најгоре време. Жетва се примицала, радови су захтевали новаца, а нотрошило се све. Жена је кршила руке од очајања. Поднела је суду неколике молбе за милост, набрајајући у њима Бартекове заслуге. Није добила чак ни одговор. Рок се примицао а с њим II ПОПИС. Молила се Богу и молила, горко помињући старо време пре рата, кад су били имућни и кад је Бартек још и у фабрици зарађивао. Отишла је суседима да позајмн новаца: нпсу имали. Сви су осетили последице рата. Јусту није смела ићи, јер му је н иначе била дужна, а није му платила интерес. Међутим је Јуст изненада сам дошао к њој. Једно после подне седела она на кућњем прагу и није радила, јер је н снагу изгубила од очајања. Гледала је преда се како се муве јуре по ваздуху и мпслила „како су ове мухе срећне, лете безбрижно и не плаћају... и т. д.“ С времена на време тешко уздахне, или јој се са побледелих усана отме тихо: „Боже! Боже!“ Наједанпут се пред вратима појави отомбољени нос Јустов, под којим се впдела обешена лула. Жена побледе. Јуст се одазва: — Могдеп! — Како сте, госнодине Јусте?