Delo

БАРТЕК ИОБЕДИЛАЦ 79 — А мој новац? — 0, мој златни господине Јусте, стрпите се мало. Шта ја, сирота, могу? Мужа ми затворили, казну за њега морам да платим, не знам куд ми је глава. Боље да умрем, но што се овако мучнм из дана у дан. Почекајте, мој златнп господнне Јусте. Заплака се и, сагнувши се, покорно пољуби гојазну, цр вену Јустову руку. — Кад дође пан, узајмићу од њега да вама дам. — Добро, а чиме ћете казну платити? — -Зар ја знам. Сем да продам краву. — Онда ћу вам ја позајмити још. — Бог вам платио, мој златни господнне. II ако сте лутеранац, ипак сте добар човек. Од збиље вам кажем! Да су -остали Немци као вп, човек би их благоспљао. — Али ја не дам без интереса. — Знам ја, знам. — Онда ћете мн написати једну квиту на све. — Хоћу, златни господине, Бог вам платио и за то. — Ићи ћу у варош, па ћемо потврдити призпапицу. Отишао је у варош и свршили су ствар, али је пре тога ишла попи за савет. Шта се ту могло саветовати? Нопа је го. ворпо да је рок сувише кратак, да је ннтерес сувпше велики, и веома је жалио што пана Јажњскога нема код куће, јер би можда он помогао. Али Магда није могла чекати да јој продаду стоку и морала је пристати на услове Јустове. Позајмнла је триста марака, то јест двапут колико је износила „казна“, јер је требало имати који грош и за рад на имању. Бартек, који је морао потписати нрпзнаницу да би важила, нотписаМагда је због тога нарочито ишла у затвор. Победилац је био веома поништен утучеи и болестан. Написао је опет молбу и изнео своје заслуге, али му молбу не примнше. Чланци Розепег 2ећппо--а учинили су те су га власти омрзле. II зар власти пису дужне да штите мирни немачки народ „којн је у последњем рату дао толико доказа пожртвовања и љубави према отаџбини?" € правом су дакле одбили Бартекову молбу. Али није чудо што га је то сасвим утукло. — Сад ћемо мп пропасти сви до једнога — рече жени. — Сви до једнога — понови она. Бартек се нешто веома замисли.