Delo

84 Д Е Л 0 Племић узима на себе Доњу Кривду и Мизерово (Велика је Кривда изгубљена, јер је тамо баштиник пан Шулберг), а госпођа Марија треба да се стара о Погненбпну. Она не зна шта ће од радости што јој је додељена тако важна улога, и не губи време. Сваки дан је можеш видети на широком друму међу сељачким кућама: подигнута хаљнна у једној руци, сун* цобран у другој, а испод сукње се помаљају сићушне ножице, и ватрено табају у великој политичкој мисији. Улази у куће, пролазницима назива: „Помози Бог!“ обилази болеснике, привлачи народ, помаже где може. Она би то чинила и без политпке, јер има добро срце, али за политику у толико више. Шта не би она учинила због те политике?! Ето, само не сме да призна мужу, а желела би отићи на сеоски збор, чак је смислила и какав би говор требало држати. Ала би то био говор! Што би био! До душе она га можда не би смела изговорнти, али кад би га изговорила... то би тек било! С тога се, кад у Погненбин стиже глас да је збор растурен, велики политичар заплакао у својој соби, поцепао махраму, и целога су му дана очи биле црвене. Узалуд је муж молио да се не једи толико. — Сутрадан је у Погненбипу агитовање било још жешће. Госпођа Марија не узмиче сад нн пред чим. За један дан обиђе по дваестину кућа и грди Немце тако страшно дајемужмора стишавати. Али нема опасности. Људи је дочекују радосно, љубе јој руке и смеју се на њу, јер је тако лепа, тако румена да где дође, светлост доноси. По реду дође и Бартековој кући. Лиско је не хте пустити, али га Магда у љутини тресну дрветом по сред чела. — 0, милостива пано! Моја златна, моја дивна, моја јагодо! — узвикује Магда и љуби јој руке. Бартек, као што је решено, пада јој пред ноге, мали је Франек прво љуби у руку а после меће прст у уста и губи се у дивљењу. — Надам се — вели млада госпа — надам се, драги Бартече, да ћете гласати за мога мужа, а не за Шулберга. — 0, моја зоро! — узвикује Магда. — Ко би још за Шулберга гласао! Болест га тешка напала! (Овде љуби госту руку). Немојте се, молим вас, љутити, али човек не може да се уздржи, кад говори о Немцима. — Баш ми је муж говорио да ће исплатити Јусту.