Delo

БАРТЕК ПОБЕДИЛАЦ 83 пред среским начелником, као некад иред Штајнмецом, исправљен, трбуха увучена, ирсију испупчених, пе дише. Било је ту н неколико официра: рат и војнпчка дисциплина изиђоше пред Бартека као живи. Офицнрн су га гледали охоло и презриво, као што се пристоји пруским официрима према простом војнику и пољском сељаку. Он стоји скоро не дишући, а срески началник говорн нешто заповедничким тоном. Није молио, није наговарао, — наређивао је, претио. У Берлину је умро посланик расписан је нов избор. Би ро1п18сће8' VIећ! Пробај само да гласаш за пана Јажињског, пробај! Офнцирске се обрве у тај мах скупише у страшне лавовске боре. Један огризајући врх од цигаре, понови за среским началником: „само пробај!“ а победиоцу Бартеку дође душа у нос. Кад чу једва чекано: „одлази!“ окрете се полулево, изађе и одахну. Наређено му је да гласа за г. Шулберта из Велике Кривде. Наредбу није ни мислио непослушати, али одахну, јер је ето ншао у Погнеибин, јер је о жетви могао бити код куће, јер је пак обећао исплатити Јуста. — Изађе из вароши. Обастре га жуто житје класје. При пиркању ветра тешки је клас ударао о клас, и сви су шумили сељаку милим шумом. Бартек је још био болестан, али га је сунце загревало. Хеј! Како је на свету красно! — мислио је изнурени војник. А и Погненбин је већ близу! X Избори! Избори! Госпођи Марији Јажинској их је пуна глава, не мисли, не говори, не сања ни о чем другом. — Ви сте госпо, велнки политичар — говори јој сусед племић; љубећи јој, као змај, ручице, а велики се политичар румени као вишња и одговара са чаробним осмејком: — 0, ми агитујемо колико год можемо. — Пан Јозеф ће бити посланик! — велп убедљиво племић, а „велики политичар* одговара: — Ја бих веома желела, ма да ми није толико због Јозе колико с тога (овде „велики политичар" неполитнчарски порумене) што је општа ствар. — Прави сте Бизмарк! Јест, Бога ми! — узвикује племнћ и опет љуби ручице, затим се одмах саветују о агитовању. б*