Delo

86 Д Е Л 0 валу приЦпребрајању гласова? Али опет, ваљда у бирачком одбору нису сами Немци? Старијп јој објашњавају како се гласови броје. Она је то слушала сто пута, али воли да опет чује. Ах! Та ту се решава хоће ли у парламенту народ имати браниоца или непријатеља. Још мало па ће се то одлучити, још врло мало, јер се на путу зададе прамен магле. „Попа иде! Иде поиа!“ — говоре званице. Домаћица бледи. Сва су лица узбуђена. Уверени су у победу, али им опет у последњем тренутку срце бије јаче. Но оно није попа, оно се кмет враћа, на коњу, из вароши. Можда што зна? Везује коња за гвоздени колут и и хита у двор. Гости, с домаћицом на челу, испадају у ходник. — Има ли вести? Нма ли? Је ли наш пан изабран? А? Ходите овамо! Знате ли сигурно? Је ли резултат објављен? Пптања се укрштају и падају као град, а сељак баца капу у вис. — Наш је пан изабран! Домаћица пада на клупу и притискује таласаве прси. — Живео! Лшвео! — вичу суседи. Живео! Слуге допадају из кухиње. — Живео! Потучени Немци! Живео посланик! II госпа посланиковица! — А попа? — пита неко. — Сад ће — одговара кмет — још броје... — Дајте обед! — виче посланик. — Живео! — вичу остали. Опет сви улазе у салу. Честитања домаћину и домаћици иду већ мирније, само домаћица не уме да сакрије радост и без обзира на сведоке савија мужу руке око врата. Али јој то не узимају за зло: на против, све обузима раздраганост. — Хвала Богу, још смо ми живи! — вели сусед из Мизерова. У тај се мах пред ходником разлеже зврка кочија, и у салу улази свештеник, а с њим стари Маћеј из Погненбина. — Здраво! Здраво! — вичу. Дакле чија је већина? Попа један часак ћути, и на једанпут баца, као у лице овој општој радости, две одсечне и кратке речи: — Шулберг... изабран! Часак запрепашћеност, град журних п плашљивих питања на која попа опет одговара: — Шулберг изабран!