Delo

БАРТЕК ПОБЕДИЛАЦ 87 — Како? Шта се десило? Како то? Кметјеказао да није! Шта се десило? У тај мах господин Јажињски изводи сироту госпођу Марију, која гризе махраму да не би бризнула у плач или изгубила свест. — Их несреће! Несреће! — говоре званпце, хватајући се за косе. У тај мах из села долазе неки нејасни гласови, као неки радосни узвици. То погнебински Немци славе своју победу. Јажињски се опет враћају у салу. Чује се како домаћин вели домаћици: „Ц МК Шге ћоппе тте“. И доиста домаћица више не плаче. Очи су јој сухе, образи врло румени. — Испричај нам како се то десило — рече мирно домаћин. — Како да се не деси, милостиви господине — вели стари Маћеј — кад су и овдашњи, погненбински сељаци гласали за Шулберга. — Који то? — Како, овдашњи? — Дабоме. Ја сам сво.јим очима видо, и сви, како је Бартек Словик гласао за Шулберга... — Бартек Словик? — вели домаћица. — Јесте. Сад га они грде. Сељак се ваља по земљи, плаче, жена га грди. Али ја сам видео како је гласао... — Из села га истерати! — рече сусед из Мизерова. — Јер, милостиви господнне — вели Маћеј — и остали, који су били у рату, гласали су као и он. Веле да су им наредили... — Злоупотреба, гадна злоупотреба власти, незаконит пзбор, насиље! Подвала! — чују се разни гласови. Нпје био весео ручак тога дана у погненбинском двору. У вече су домаћини отпутовали, али сад не у Берлин, него у Дрезду. Јадни, проклињани, грђени и омрзнути Бартек седео је за то време у својој кући, туђ чак и рођеној жени, јер ни она не проговори с њим ни речи, целога дана. % # Тејејесени Бог дао родну годину, и Јуст, који баш у то доба прими Бартеково имање, беше весео што је свршио добар посао.