Delo

ЈОСИП ЈУРАЈ ШТРОСМАЈЕР (СВРШЕТАК) Док је све то ђаковачки владика код куће, за свој народ, за народну просвјету и за народну част изводио, име је његово било познато већ у читавоме образованом свијету. Глас му је разнио црквени сабор, што се састао у Риму 1869 године, а познат је под именом ватиканскога сабора. Ми смо до сад имзли довољно прилике, да видимо, како Штросмајер није ни као човјек ни као владика био једностран, реван само за једну страну, већ га видјесмо као црквенога умника, који је свој високи положај умио спојити са схватањем рада човјека. Такви је био и на црквеном сабору. Много се о томе говорпло, много се писало, много се Штросмајеру и подметнуло — што је само доказ, да су га и изван домовине држали великим човјеком — а ја ћу овдје само укратко прионћити, поради чега је Штросмајерово име било разглашено по свијету баш с ватиканскога концила. Мени познати као најновији писац о ватнканском концилу, јежовита Тћ. ОгашАегаШ у својој књизи ОгебсМсМе с1ез уа11сашбсћеп КопгИб, који је радио на врелима ватиканскога архпва и по стенографским биљешкама, признаје за Штросмајера, да се одмах у почетку истакнуо као особпт говорник. Признаје му изврсно познавање латинскога језика и велику говорничку вјештину. Познаваше, тако већ иде традицнја од ватиканскога концила, особито добро Цицерона, па се радо и служио у својим говорима Цицероновом риториком. Од 12. децембра 1869. год.