Delo

90 Д Е Л 0 Штросмајерово име бијаше познато свима члановима концила* а полагано и читавоме католичкоме свијету, а и другдје. Штросмајер је с француским бискупима први потписао молбу, да се промијени ред расправљања на црквеноме збору, Ватикански су кругови сложили такви ред расправљања, да се слободнијим члановима концила чинило, да тај ред није друго већ самовоља, која се у онакву збору не би смјела да донусти. До данас нема у свим фазама јасно привезана потпуна рада ватиканскога концила; а нема га за то, јер је по одредбама папе Пија IX сваки члан овога збора морао присећи, да ће о свему шутјети и да у јавност неће ништа износити. Потписујући 12. децембра 1869. год. Штросмајер као вођ петицпју на папу да како да је захтијевао да се ублажн и ова одредба. Из Стгапс1ега1ћ-ове се књпге разбира, да су потписивачп ове петицпје наводили као узрок своме захтјеву то: добра и поштена ствар, а напосе овако замашна за цркву и читав католпчки свпјет, како се имала решаватп на овом збору, не смије бити тајна, будући да би се из тајности могло закључити, да се црквенн оци боје са својим разлозима изаћи пред свијет, по чему може само да страдава углед и озбиљност збора. Штросмајер је био увијек човјек слободе, за то није чудо, да је он и сад војевао за слободу, праву ћ истиниту слободу свпх људи свега свијета против допуштања слободе само појединим лицима, па била то лица и у самоме Ватикану. II то нам ваља споменути код прве ове појаве ђаковачкога владике у Риму. Не зна се, ко је саставио овај поднесак на папу, али се из извадака види, да су састављачи били, може се рећи, потпуно незадовољни састављачима реда за сабор. Незадовољни црквени оци питају зашто се хоће да спријече слободне расправе, за што само одабрани кругови имају право да бирају чланове појединих комисија, или зашто да сам папа именује те чланове мјесто да их бнрају сви чланови овога сабора? По овој представци на папу њезини потписивачи потпуно су увјерени, да се овако изиграва свака слобода, да су сазвани нови црквени достојницп само за то, да даду свој глас на оно, што су саставили људи који могу да буду посве опречнога увјерења. Јер шта би друго и значило ово одређивање него: папа има једини права да износи на претрес члановима збора ствари, а други имају право да кажу само своје мишљење, а одлука припада папи?