Delo

Д Е Л О КЊИГА 37. Октобар, 1905. год. П 0 Е 3 И Ј А НИРВАНА Ноћас су ме походили мртви, Нова гробља и векови стари: Прилазили к мени као жртви, Као боји пролазности ствари. Ноћас су ме походила мора, Сва усахла, без вала и пеие, Мртав ветар дувао је с гора, Трудио се свемир да покрене. Ноћас ме је походило цвеће Моје цвеће: камелије, руже II све друго, и мртво пролеће, II мириси мртви свуда круже. Ноћас љубав долазила к мени Мртва љубав из прошлих времена Заљубљени смрћу загрљени, Под пољупцем мртвих успомена. II све што је постојало икзд, Своју сенку све што нмађаше, Све што више јавити се никад Никад неће, к мени дохођаше. Ту су бпли умрли облаци, Мртво време с историјом дана, СВЕСКА 1. Ч 1*