Delo

Б Е Л Е Ш К Е 397 \\ аћг1“, ц ако је очевпдно да је овде сагс1о-\да ргшс., а \да ргћдс. по В-у има правац 0\У! II после, где је овде реч о правцу? Та овде се говорп о Уогга§, а не о правцу! — Из речп N18веп ћа!... с!агаи1' 1пп§-е\\де8еп, ћазз игвргип&Исћ с1ег Сагс1о с!еп Уоггапц ц-ећаћ1 ћаћеп тизз,... \\геИ с!ег Сагс1о с1ев гот. Ва§-ег8 \да рппс. ће18бе“ пзвео је В. закључак да је сагс1о-\да ргшс. само по једној Нпсеновој хппотезп. То међутпм не пзлазп пз горњих речп и, што је важније, то нпје пстпна. — Мало даље г. В. вели ово: „У (тој п тој књизп)... стоји: „...Иа^ег с1ез БшМеНап ш Ра1туга“ што је могуће само тако, ако је у ћа§ег-у сагс!о пшао са Сев. на Југ“. Ко ту да се уздржи од смеха? — В. каже да се плетер не може претворптп пожаром у печену пловачу. Он је, јамачно, кад је то гшсао, био заборавпо да „плетер“ не значи „лесу“ него „лесу премазану земљом". — Г. В. мпсли да један зид од печене иловаче дебео 30 см. не може да пздржп ветрове који дувају у Стпгу! — Он, даље, зна и то, да је кров једне зграде био тежак, п ако од ње свега пмамо нешто јадних остатака од зпдова (од крова нпшта)! — Он каже да се из тога штоје онговорећи оједној згради рекао да је њена горња конструкција била вероватно ориз сгаШдит, а мало затим за једну другу зграду, која је доцнпје подигнута на месту прве зграде, да је била зидана само као плетер, да се из тога видп како је он под ориз сгаћ мислпо па Расћ\уегк!! — Г. В. вели да је он ту под ор. сгаћ подразумевао Гасћ\уегк, а не плетер. То значп да по њему Расћ\уегк не значи п плетер, а то је нетачно. Друго, г. В. у Годишњ. Срп. Акад. каже да су све зграде пз I периоде од плетера, а зграда о којој он овде говори из те је перподе. Г. В. вели да 1асоћ1 у извесном делу на стр. 222 под ориз сгаћ разуме само Р1есћ1\уегк. Алп то нпје истина, јер 1асо1п каже 81аак\\егк, атојеиРасћ п Р1есћ(д\т. — Г. В. каже да није нпгде рекао: „1 грађ. периода у варошп траје до краја I илп до поч. II периоде, а II периода до Ш“, како стоји у „Делу“. Пре свега, ту су наше речп нетачно наведене, јер код нас пза III стсјп „в(ека)“, а пспред тога реч „краја“. Даље, очевпдно је (то казује п реч ,,в(ека)“), да је на том месту учињена штамп. грешка п да м. „до краја I или до поч. II пер.“ треба да стојп: „до краја I плп до поч. III. в.“ У В-ом чланку, где се говори о грађев. периодама, каже се то јасно. Овде се је г. В. послужио једнпм недопуштеним средством, само да не бп говорио о ствари. — За доказ да у пзвеспом пптањуонпмаправо. позпва се г. В. на ирофиле којп се налазе у његовом чланку. Али профпла нема за једап врло велики број зидова које је он откопао, иа чак ни за многе зпдове оних зграда о којпма он нешто више говорп. Према томе, какав су доказ његовп профилп за то, да су тп зидовп добро распоређенп по периодама? Но о томе више, кад г. В. проговорп опшпрније о својим откопавањпма. А онда ће битп говорапо многим другпм интересантнпм стварпма. — На послетку п ово. Г. В. наводи у похвалу свог чланка ове речп једног Немца: „...Вепсћћ.. (<1еб) Ненп Vа88ћб... \уе1сћег 2еи§шб аћ1е§1 уоп <1ег ћеб!е Ег\уаг1ип§еп ћегећв егШПепЈе ТаН§кећ сћебвб Гогбсћегб". Ми примећујемо да овде за чланак г. В-а и његову обраду ископаног дела Впминацијума нема никакве похвале; реч је само о откопавању. Историјски развитак полицијских власти у Србији (1793—1869). II ако мп ни данас, после скоро сто годпна са-